Уништена фабрика од које је живјело 12.000 људи

„Фабрика шећера“ у Великој Обарској код Бијељине изграђена је 1979. године. Производила је искључиво шећер од шећерне репице домаћих пољопривредника.

Република Српска 08.11.2022 | 13:44

Инсталисани капацитет производње у овој фабрици достизао је и до 300.000 тона прерађене шећерне репице годишње.

Радила је до 1993. године и запошљавала је 540 сталних радника и 500 сезонаца. У збиру са многобројним кооперантима – од ове фабрике је живјело око 12.000 радника.

Након завршене сезоне 1993. године фабрика је дјелимично конзервисана, а радници отпуштени. „Шећерана“ није радила наредних 18 година, а за то вријеме дио њених постројења је опљачкан.

На тендеру расписаном 2006. године почела је потрага за инвеститором. Нико се није јавио, па је средином 2007. године отворен стечајни поступак.

У том периоду је интерес за покретање производње исказало неколико предузећа из Аустрије, Мађарске, Словеније и Србије, а у октобру 2009 године одлука је „пала“ на нарко боса Зорана Ћопића и његово предузеће „Агроцооп“ еxпорт-импорт Бањалука.

Најављено је да ће „Агроцооп“ откупити 9,5 милиона марака дуговања „Шећеране“ која је тада процијењена на 29 милиона КМ. У власништву Владе Српске било је 65 одсто.

Годину касније „Шећерана“ је прорадила и запослила 220 радника и 200 коопераната, а Ћопић је „инвестирао“ 12,77 милиона марака у реконструкцију и покретање производње.

Успон „Шећеране“ зауставља се само годину дана касније када је Ћопић ухапшен због прања новца у које је била укључена и приватизација ове фабрике.

Ћопићев план је био, како је касније наведено у оптужници против њега, да кроз куповину „Шећеране“ искористи прилику и „опере“ новац Дарка Шарића стечен продајом наркотика.

Власништво би касније препустио свом партнеру, познатом бизнисмену Енверу Моралићу.

Окружни суд Бањалука је тада блокирао све његове фирме и рачуне у БиХ, новац и авион и то због сумње да је куповином бијељинске „Шећеране“ опрао 14 милиона КМ. За исто дјело је оптужен и у Србији.

Двије године касније Ћопић је осуђен, одузета му је имовина вриједна 20 милиона марака, од чега 10,8 милиона акција „Шећеране“, што је 51 одсто капитала тог предузећа које је потом Влада Српске уписала као своје власништво.

До 2015. године говорило се у више наврата о заинтересованим купцима и стратешким партнерима, али фабрика није продата и отворен је други стечајни поступак.

Вриједност фабрике тада је процијењена на 23,9 милиона марака.

„Агроцооп“ је у тужбеном захтјеву те године од „Шећеране“ тражио 12,6 милиона КМ која им стечајни управник није признао као инвестицију.

Повјериоцима је 2016. године признато 16 милиона марака потраживања, а међу њима се нашао и бивши директор „Шећеране“ Бојан Мрђен, син Љубе Мрђена, директора „Агроцоопа“, коме је такође суђено за прање новца у случају против Ћопића.

У наредних пар година „Шећерана“ је 15 пута безуспјешно продавана на лицитацијама за око десет милиона марака, а стечајни управник је поднио оставку због притисака.

Скупштина повјерилаца „Шећеране“ је 2019. године донијела одлуку да се лицитације организују сваких 15 дана и да се цијена спушта за 500.000 КМ, почевши од 9,5 милиона КМ.

Понуде су дали многи, попут Бањалучанина Горана Вајкића, турске компаније „Солтист“ и „Саријел“, „Нива“ и „Унимонт“ из Србије, те купац из Кине Драган Гуру Ђурагин.

Фочански „Павгорд“ те године је понудио пет милиона марака, али је то одбијено.

Ипак, „Павгорд“ је 2020. године поново ушао у игру и откупио потраживања радника, неколико предузећа из Србије и Пореске управе РС за око десет милиона мрака и тако постао већински повјерилац са 64 одсто потраживања.

Иако се очекивало да ће фочанска компанија доставити понуду за куповину „Шећеране“, то се није догодило.

У априлу 2021. године предузеће „НСГ Рент“ из Зворника купило је „Шећерану“ за три милиона марака након 16. лицитације чиме је постало власник 50 хектара земље и 15.000 квадрата пословног комплекса.

У питању је предузеће које је основано годину раније, а чији је директор и оснивач Бојан Галић, заступник фирме „РС Галенс Инвест“ која блиско сарађује са „Павгордом“, а са којим су, опет, купили и „Павловић банку“, односно данашњу Нашу банку.

Седмогодишњи стечај и агонија ове фабрике завршени су у јуну 2022. године када је „Шећерана“ престала да постоји, али повјериоци су рекли да овим поступком нису задовољни и да је пропало више од 90 одсто потраживања.

(Цапитал   Фото:Цапитал)