Аца Софронијевић се годинама борио са вишком кила имао је чак 128 кг!

Хармоникаш Александар Софронијевић дуго година се борио са вишком килограма о чему данас отворено говори као подстрек другима да почну да воде рачуна о свом здрављу.

Забава 07.11.2022 | 17:33

Његов основни мотив била је већа функционалност у послу, а моменат када је одлучио да почне да дијетом и здравијим начином живота био је врло поражавајућ и зато га никада неће заборавити.

- Имао сам 128 килограма, нисам могао да се савијем да завежем пертлу, мама ми је запертлала. То је било неке 2008. године а сада варирам између 88 и 90 кила, значи око 42 килограма сам смршао. Сад замислите хармонику од 13 килограма и та килажа тада и не знам колико би у мом послу могао да издржим. Ко зна да ли бих добио шећер и да и би ми срце издржало. Моја енергија и мој мозак су другачији сада, много боље свирам, све ми је лакше, боља концентрација- признао је Софра.

 

Аца Софронијевић некада пиц.тwиттер.цом/qМкхВyФ8Фт

— Малагараваа (@васкекопиринац) Новембер 7, 2022

Оно што је све занимало јесте како се музичар хранио када је успео да дође до толиког броја килограма, и да доведе своје здравље у опасност.

- Волим да једем, гурман сам по природи на маму. Моја мама је са Дивчибара и тамо се страшно добро једе, и од малена баш добро једем. Имао сам тај бенд “Престиж“ и имао сам те вечерње свирке где се свира до 3,4 ујутру, правиш супер забаву и огромне пазаре, и онда се доста и пило, ја конкретно вотку неку а после тога идеш на пљескавицу, огромну пицу или палачинку на метар. И сад комбинација, много једеш ,не тренираш, мало спаваш, и константни алкохол, и стално стрес и фрка, уписујем факултет, и дошао сам до тачке да сам стално јео. Сећам се да сам сам могао да поједем једно пиле, велико пиле, а једном сам појео 40 ћевапа и мени је то било нормално- искрен је био он.

Процес кроз који је прошао да би дошао до данашње килаже и изгледа био је дуготрајан и нимало лак ,колико год то људима изгледало банално, а са ове тачке гледишта никад ане би могао да се врати на пређашње стање.

- Видео сам колико је лоше бити гојазан, колико не можеш ништа. То је једна дисфункционалност душе, тела и мозга. Најбитнија је истрајност, прво иде тај мали, први корак а онда један по један наредни. Кренуо сам по мало да топим то сало 2008. година, правио сам и ја грешке, и све до 2018. нисам знао како и шта да комбинујем правилно и тек тада сам схватио да ти не треба уопште пуно хране да би био сит, и да је храна заправо наше гориво– објаснио је он у емисији РТС ординација.

Курир.рс