Шта је Додик у судници сакрио о кредитима за Енерголинију?

По основу фиктивних уговора, “Енерголинија” је на рачуне „Бирача”, „Алумине“ и „Механике“, од добијених 19,4 милиона КМ кредита ИРБ-а, незаконито пребацила више од 14 милион КМ.

Милорад Додик је свједок одбране Александра Џомбића, бившег премијера Републике Српске.

Џомбић је својевремено био један од Додикових најоданијих људи, због чега га је у децембру 2010. године поставио за премијера РС.

Посебно одјељење Републичког јавног тужилаштва РС за корупцију и најтеже облике привредног криминала терети Џомбића за злоупотребу положаја приликом одобравања 19.4 милиона КМ кредита ИРБ-а РС  "Енерголинији" у мају 2012. године, мада је знао да је зворничка фирма кредитно неспособна и да неће моћи враћати кредитна средства.

„Остатак дуга од кредита који је преко Инвестиционо развојне банке Републике Српске одобрен 'Енерголинији', биће регулисан“, устврдио је самоувјерено Додик у бањалучком Окружном суду 27. октобра.

Додик зна и да ће „Енерголинија“, односно садашња „Алумина“ вратити дуг ИРБ-у, вјешто провлачећи да би се све могло „упаковати“ кроз стечајни поступак.

„Било је људи који су спремни да врате тај кредит, а да они кроз стечајни поступак остваре нека права, што значи да тај новац није изгубљен“, рекао је Додик.

Претпоставља се да су „људи“, који су спремни да врате тај кредит, уз услов да кроз стечајни поступак остваре нека права, оличени у фочанском тајкуну Гордану Павловићу Гоцију и групацији око њега, који већ годинама покушавају да се докопају власништва над „Алумином“, данас курентном фирмом.

По основу фиктивних уговора, “Енерголинија” је на рачуне „Бирача”, „Алумине“ и „Механике“, од добијених 19,4 милиона КМ кредита ИРБ-а, незаконито пребацила више од 14 милион КМ. Тај новац завршио је на приватним рачунима Владимира Романова, а без провизије нису остали ни домаћи актери који су допринијели да се „Енерголинији“, мимо сваке логике и разумне процјене, додијели кредит ИРБ РС.
Пише: Љиљана Ковачевић Објављено: 06. студени 2022. 14:00
Шта је Додик у судници прешутио о кредитима за Енерголинију?
Милорад Додик и Александар Џомбић
Милорад Додик је свједок одбране Александра Џомбића, бившег премијера Републике Српске. Џомбић је својевремено био један од Додикових најоданијих јуди, због чега га је у децембру 2010. године поставио за премијера РС. Посебно одјељење Републичког јавног тужилаштва РС за корупцију и најтеже облике привредног криминала терети Џомбића за злоупотребу положаја приликом одобравања 19.4 милиона КМ кредита ИРБ-а РС  "Енерголинији" у мају 2012. године, мада је знао да је зворничка фирма кредитно неспособна и да неће моћи враћати кредитна средства.

„Остатак дуга од кредита који је преко Инвестиционо развојне банке Републике Српске одобрен 'Енерголинији', биће регулисан“, устврдио је самоувјерено Додик у бањалучком Окружном суду 27. октобра.

Додик зна и да ће „Енерголинија“, односно садашња „Алумина“ вратити дуг ИРБ-у, вјешто провлачећи да би се све могло „упаковати“ кроз стечајни поступак.

„Било је људи који су спремни да врате тај кредит, а да они кроз стечајни поступак остваре нека права, што значи да тај новац није изгубљен“, рекао је Додик.

Претпоставља се да су „људи“, који су спремни да врате тај кредит, уз услов да кроз стечајни поступак остваре нека права, оличени у фочанском тајкуну Гордану Павловићу Гоцију и групацији око њега, који већ годинама покушавају да се докопају власништва над „Алумином“, данас курентном фирмом.

Павгорд вреба имовину Алумине

Први корак ка томе да Павловић преузме „Алимину“ била је одлука Владе РС из августа ове године да његовој фирми „Павгорд“ за 42,4 милиона марака прода потраживања фабрике глинице „Бирач“ и тиме стави на добош сестринску фирму „Алумину“.

Уз то, „Павгорд“ би наплатио и потраживања „Укио банке“, која је тражила наплату по основу кредита које је давала „Бирачу“, за шта је као залог дата имовина „Алумине“.

Литванска „Укио група“, са Владимиром Рамановим на челу (литвански држављанин руског поријекла) је 2001. године за десет милиона марака купила фабрику глинице „Бирач", а након што су се Литванци повукли, претходно изнијевши огроман новац из РС, ентитетска влада је „Бирач“ гурнула у стечај.

Предизборна кампања и бунт радника „Алумине“ је зауставио предају ове зворничке фирме „Павгорду“. 

Очекивано, Додик је навео како није било никаквих малверзација у вријеме када је ИРБ одобрио кредит „Енерголинији“, што је потпуна неистина.

Данас цијелу кривицу покушава пребацити на терет Литванаца, називајући њихове намјере спекулативним (што му је омиљена квалификација), устврдивши како су Џомбић и тадашња Влада РС  потпуно невини, а да је на „државим органима“ да одлуче да ли ће Литванци одговарати.

Ништа чудно, Додик бранећи Џомбића, који му је био подређен, брани и себе и катастрофалне потезе своје власти.

Додик је, очито, заборавио какве и које је све дилове врх власти у РС имао са Литванцима, али се присјетио да зна да је кредит "Енерголинији" одобрен, али није сигуран да ли је „прво био одбијен захтјев“.

Заправо, први захтјев за кредит „Енерголиније“ јесте био одбијен, јер је тако, сасвим оправдано,  одлучио тадашњи директор ИРБ-а Миленко Павловић, сматрајући да је зворничка фирма у расулу и да неће моћи отплаћивати задужење.

Притисци из врха власти нису престајали, али Павловић није попуштао, већ је поднио оставку. Умјесто њега, на чело ИРБ долази Славица Вујнић (оптужена и за случај “Бобар банка”).

Вујнићева је на кредитном одбору ИРБ (тзв. мали одбор) прво одобрила свега шест милиона марака, због изложености ризику тог пласмана.

Међутим, на сцену ступа Велики кредитни одбор ИРБ РС, у којем су по функцији били тадашњи премијер Александар Џомбић и министар финансија Зоран Тегелтија, и мимо одлуке „малог кредитног одбора“, 10. маја 2012. године одобрава „Енерголинији“ свих 19,4 милиона КМ.

Цјелокупан износ уплаћен је у једној транши. Касније ће се испоставити да је од тог износа цијелих 14 милиона пребачено на рачуне УКИО групе, власника Владимира Романова.

Кредит је званично био намијењен за спашавање „Енерголиније“, односно реконструкције котлова 3 и 4 у власништву те фирме.

Након што су јој уплаћена кредитна средства, кренула је операција пљачке и прања пара. “Енерголинија” је закључила више фиктивних уговора на милионске износе, како би покушала да оправда ненамјенско трошење средстава.

У исто вријеме, “Енерголинија” је закључивала и стварне уговоре како би се реализовао дио посла за који је узет кредит и како би се прикрили фиктивни уговори.

Енерголинија је закључила пет фиктивних уговора у укупном износу од 6.089.400 КМ, а од тога је на нерезидентни рачун „Бирача“ у Литванији , отворен код „Укио банке“, пребачено 5,9 милиона марака.

„Енерголинија“ је са другим фирмама, по истом основу, као и на фиктивним уговорима са „Бирачем“, склопила стварне уговоре, како би се извели радови на на реконструкцији котлова и набавци потребног материјала.

Вриједност тих уговора, а било их је такође пет, износила је 2.037.796 КМ.

По основу фиктивних уговора, “Енерголинија” је на рачуне „Бирача”, „Алумине“ и „Механике“, од добијених 19,4 милиона КМ кредита ИРБ-а, незаконито пребацила више од 14 милион КМ.

Тај новац завршио је на приватним рачунима Романова, а без провизије нису остали ни домаћи актери који су допринијели да се „Енерголинији“ додијели кредит ИРБ РС.

Ненамјенско трошење ових средстава, као и креирање криминалних уговора, довели су и до стечаја “Енерголиније”, као и тога да “Алумина” сада враћа опљачкане паре.

Литванци су побјегли у Литванију, али је чињеница да се све то није могло дешавати без знања тадашњег премијера Александра Џомбића и министра финансија Зорана Тегелтије, који су у коначници, као чланови Великог кредитног одбора, дали сугласност да се „Енерголинији“ одобри кредит.

На иницијативу Европске инвестиционе банке (ЕИБ) својевремено је покренута истрага против Џомбића и Тегелтије, бивше директорице ИРБ РС Снежана Вујнић и још неколико особа због ненамјенског трошења средстава.

Ријеч је о томе што су они одобравали кредите у висини од десет милиона евра, фирмама које тај новац нису могле вратити.

Проблем је што се радило о 50 милиона евра, које је ЕИБ, као кредитну линију, још 2009. године дала ИРБ РС за пројекат кредитирања малих и средњих предузећа. Од тог новца исплаћен је и кредит „Енерголинији“  литванског тајкуна.

Након што су Литванци побјегли из РС и БИХ, претходно пребацивши на своје рачуне милионе марака извучене преко кредита ИРБ-а, Зоран Тегелтија их је назвао „бандитима“, мада је, поред Џомбића, био један од кључних људи који су фирми Романова одобрили кредит од 19,4 милиона марака, који никада није враћен.

Тешко да ће бити враћен ИРБ-у, чак и ако успије Додиков план да „Павгорд“ преузме данашњу „Алумину“.

(Журнал)