Гдје је налази БиХ на путу енергетске транзиције?

Босна и Херцеговина није усвојила декларацију која је потписана на Берлинском процесу у Берлину у сриједу, којом су предвиђени кораци ка зеленој енергетској транзицији и напуштању прљавих фосилних извора енергије попут угља на западном Балкану.

Србија 05.11.2022 | 10:26

Споразум су потписали Србија, Сјеверна Македонија, Црна Гора, приштинске институције на Косову и Албанија. Декларација је усклађена с плановима ЕУ да у наредном периоду Европска комисија додијели милијарду евра за цијели регион, од чега би половина била искориштена за уклањање посљедица тренутне енергетске кризе, док би остатак био искориштен за краткорочне и средњорочне мјере у енергетској транзицији, односно за прелазак на зелену енергију у цијелом региону. 

Како смо сазнали и из њемачких и из бх. извора, до неусвајања декларације од стране БиХ дошло је због техничких, а не суштинских разлога. У Кабинету предсједавајућег Савјета министара БиХ нам је објашњено да још није дошло до сагласности унутар БиХ о свим мјерама које су предвиђене у декларацији. 

"Остала је могућност и позив да се БиХ придружи уколико у међувремену успије постићи сагласност о тексту", речено нам је у Кабинету. Неколико саговорника с којима смо разговарали нам је истакло да забринутост и недоумице постоје у оба ентитета, посебно кад је у питању затварање термоцентрала. Наиме, како нам је објашњено, велики број људи ради у термоцентралама и рудницима и наредних седмица и мјесеци се очекују разговори с представницима ЕУ о модалитетима транзиције и помоћи коју би БиХ требала да добије. 

Како сазнајемо, Њемачка ће у наредном периоду показати посебну пажњу да се споразум потпише и у БиХ, јер вјерују да у декларацији нема ништа спорно и да неће бити потребе да дође до великог кашњења, посебно јер би, како је истакнуто и у званичним изјавама у Берлину након самита, овај споразум био од користи свим грађанима. 

Подсјећамо да су у Берлину потписана три споразума која се односе на кретање с личним картама у цијелом региону и признавање више врста диплома како би се олакшала мобилност радника.

Такође, подсјећамо да је Емануел Зарацин, специјални изасланик Владе Њемачке за западни Балкан, боравио у Сарајеву и Бањалуци и разговарао са члановима бх. Предсједништва и њиховим особљем да се убрза унутрашња процедура у БиХ како би Зоран Тегелтија, предсједавајући Савјета министара БиХ, у Берлину могао споразуме парафирати, што је и учинио.

Иако је у јавности било спекулација да је разговор Додика и Зарацина у Бањалуци био напет, сазнајемо да је вођен транспарентно и у конструктивној атмосфери. 

У документима усвојеним на берлинском самиту је такође наведено да би пола милијарде евра намијењених за инвестиције било усмјерено кроз Инвестициони оквир за западни Балкан и да би се средства користила за инвестиције у обновљиве изворе енергије, гасне и електроенергетске интерконекције у региону те за веће инвестиције у терминале за текући гас ЛНГ. 

Сазнајемо да је предвиђено да декларација коју БиХ још није потписала постави обавезе које би земље западног Балкана испуниле до 2030. године у енергетској транзицији, а да је пакет подршке ЕУ конкретан доказ да је ЕУ спремна да финансијски и технички помогне да се транзиција оствари на социјално одржив начин. 

(Независне/ Илустрација/ Бyјус)