Може ли инфлација да нам "поједе" кредите?

Генерације које су се кућиле осамдесетих година прошлог вијека сјећају се како им је инфлација помогла да отплате кредит за изградњу куц́е или куповину и опремање стана.

Република Српска 31.10.2022 | 11:34

Људи често кажу да је инфлација "појела" кредите, а да ли то може да се деси и данас?

Прича о југословенској инфлацији почела је седамдесетих година прошлог вијека, објашњава за Н1 Марко Пахор, редовни професор и истраживач на Економском факултету Универзитета у Љубљани.

"У то вријеме, због обиља новца на свјетским тржиштима, отворило се тржиште зајмова и за земље у развоју и кредитно ограничене, укључујуц́и и Југославију. У другој половини 1970-их спољни дуг Југославије порастао је са око 5 на 20 милијарди долара. Велики дио овог спољног дуга је претворен у кредите становништву", подсећа Пахор.

Инфлација је тих година била негдје између 20 и 25 одсто, што је много више од данашњих 10 одсто. Осамдесетих година, како објашњава професор, почела је спирала инфлације. Године 1982. годишња инфлација је била вец́ 40 одсто, 1987. била је 170, а 1989. вец́ више од хиљаду одсто.

Банкарски кредити су одобравани уз фиксну камату, што је значило да неко ко је узео кредит од 10.000 евра реално дугује још хиљаду евра тек након истека прве године, објашњава Пахор.

"Каматне стопе су биле фиксне, око 25 одсто, тако да је инфлација заправо 'појела' дуг", додаје саговорник Н1.

Држава је 1987. захтијевала од предузец́а и банака да уведу ревалоризацију, што је значило да је износ неотплац́ене главнице усклађен са инфлацијом. Инфлација је, дакле, појела углавном кредите са фиксном каматном стопом узете прије 1987. Ревалоризација је касније некима учинила кредите знатно скупљим, тако да им је на крају чак и држава помогла да отплате дуг.

Прича се, донекле, данас понавља, али у много мањем обиму, каже Пахор.

"Многи кредити посљедњих година су одобравани са ниским фиксним каматама, чак испод два одсто. Инфлација је и прошле и ове године била знатно вец́а, па реална вриједност дуга пада. Ко има кредит – има користи од инфлације, али далеко од оне мјере у којој се то дешавало у Југославији осамдесетих година", истиче професор из Љубљане.

Према његовом мишљењу, не треба очекивати да ц́е Европска централна банка (ЕЦБ) и друге западне централне банке дуго дозволити двоцифрену инфлацију.

"Чак су и посвец́еност и кредибилитет централних банака данас вец́и него 1980-их, па се не очекује вец́а девалвација кредита. Треба напоменути да ЕЦБ, чији је главни задатак стабилност цијена, посљедњих мјесеци покушава да обузда инфлацију подизањем каматних стопа. Савјет ЕЦБ је у четвртак подигао све три кључне каматне стопе за 0,75 процентних поена, а гувернер Банке Словеније Боштјан Васле рекао је у петак да очекује даља повец́ања", каже Пахор.

Он је поновио да је циљ чланова Савјета ЕЦБ да се инфлација стабилизује на два одсто на средњи рок. И додао да, ако су у почетку инфлацију покретале вец́е цијене енергената и хране, сада је покрец́е повец́ање плата.

Независне новине