Да сам ја Путин, бацала бих бомбе на Лондон и САД

Хрватска књижевница Ведрана Рудан промовише свој нови роман "Доживотна робија" на 69. Београдском сајму књига. "И да сам ја Путин, не бих бацала бомбе на Украјину, него на Лондон и Вашингтон, па кад је пир, нек је пир!", изразила је за Тањуг своје снажне ставове хрватска ауторка.

Казала је да јој није јасно зашто се о њој говори упорно како нема длаке на језику, јер она заправо прича о темама о којима сви говоре, једино што не би о томе јавно у медијима.

Ведрани Рудан је у суботу рођендан и како је открила, њени најбољи пријатељи су већ у Београду, и њен муж као највећа љубав у животу, чак има и кувара који ће им специјално спремати вечеру за њен срећан дан, што јој је довољно да буде у потпуности задовољна.

"Београд је мој град и по правилу сваки свој рођендан управо славим код вас. Мада требало је бити тајна да ми је рођендан, али ето, сада је касно, чим сам то рекла у медијима", напоменула је Рудан.

Пето издање књиге "Доживотна робија" се налази у штампи, а презадовољна је са српским издавачем "Лагуна" који јој сваког месеца увек пошаље тачан број продатих примерака књига.

Рудан је нагласила да таквих ретко има не у региону, већ на целом свету, да писцу шаљу извештаје, самим тим ни од хрватских издавача није никада добијала ништа слично.

"Скоро сам срела мог колегу Анту Томића који је такође на Сајму књига у Београду и он ми је рекао да откад је у "Лагуни", не намерава да тражи хрватског издавача", похвалила је тиме домаћу издавачку кућу, најпродуктивнију у Србији и скоро читавом региону.

Анализирајући наслов свог за сада последњег романа, Рудан је рекла да је за њу "доживотна робија управо сам живот, било какав, срећан и несрећан".

"И док живимо живот, налазимо се на робији. Ослобађамо се тек када умремо. Дакле свачији живот је у принципу бесмислен, јер замислите толике трке, лова на новац, и моћ, да би на крају само умрли. Па јесмо ли ми нормални? Сигурно да нисмо нормални", у свом маниру каже Рудан..

У најновијем роману "Доживотна робија", она пише о својим омиљеним темама, односу родитеља и деце, и о томе шта значи бити истински слободан. Да ли је слобода могућа без материјалне сигурности, да ли рад оплемењује или поробљава човека и шта је неопходно да би жена заиста била независна, само су нека питања која главна јунакиња Лола поставља себи.

Радња иде овим током: Након смрти мужа, кога је бескрајно волела, Лоли понестаје воље за животом у коме је једино држи нада да ће на лицу своје ћерке Тине коначно угледати искрени осмех због ког је спремна све да учини.

Како су записали у "Лагуни" поводом овог романа - вешто избегавајући све постојеће стереотипе, Ведрана Рудан исписује причу о несвакидашњој жени са којом се можда нећете увек сложити, али ћете бескрајно уживати у сваком тренутку проведеном са њом.

"Сада је умро власник "Ред Булла", тежак 20 милијарди долара или евра, у 79. години, а моја мајка је преминула у 84. као сиротица. Дакле живот је заиста бесмислен, јер ни паре не могу да нам продуже век, и онда је велики проблем како себи објаснити такво откриће, а да себи на крају не пуцаш у главу", запитала се оштра колумнисткиња и бестселер списатељица.

Њена два романа "Ухо, грло, нож" (2002) и "Дабогда те мајка родила" (2010) су имали позоришне драматизације у Београду, обе реализоване на сцени Атељеа 212 и у режији Татјане Мандић Ригонат.

"За мене је пре свега цео живот борба за новац, јер ми је он био и остао најважнији. Људи ми не верују да тако мислим, чини им се да сам груба или можда глупа. Не сматрам да ми треба много новца, али да имам довољно да не морам да се плашим да ће ми долазити на врата онај службеник да ми сече струју...Тај осећај беде да вам неко сече струју је нешто најстрашније на овом свету", изричита је контраверзна списатељица често без длаке на језику, што је доказивала у својим колумнама и гостовањима на телевизији.

"Нисам више у позицији да сам сиротиња, али се сећам како је застрашујуће кад се нема ништа и не можете деци давати ручак. Када чујем термин "балкански простори", ја се одмах хватам за пиштољ кога немам. Треба сви да знају, не постоје - балкански простори. Жена је Балканка на кугли земаљској, права ропкиња и за сваку женску особу на свету је најважније да има новца. Кад има новац, онда има слободу", подвукла је свој став једна од најчитанијих списатељица региона.

Она види разне пребијене и разбијене жене, за које се питају што није отишла.

"Али куда ће та жена да оде? Гледајте шта нам се дешава сада: Русија је напала Украјину, нама прети хладноћа, глад, несташица гаса. Онда се запитам - Чекај мало, али цео свет гладује. О чему се ту ради и чему се ми чудимо? Американци су побили пола света. А да ли смо се ми бринули око тога? Нисмо се бринули о томе.Нико није слао репортере у Авганистан...Европа је сада у ситуацији у којој је Сирија или Арфика...Америка убија свет од када зна за себе..."објаснила је Рудан и додала да је Југославија у то време била неутрална, ни лево ни десно, тако је одговарало Америци, а мање Русији.

"Дизали смо глас против насиља, рата...Млади људи у целом свету... А данас се и то променило, јер смо сада сви у мишјој рупи. У модерном свету као што је Запад, нико не пише оно што и ја пишем. Можда на целом свету укупно петоро књижевника ово не ради", сматра веома плодна ауторка чак 17 књига.

Рудан се присетила покојног пријатеља, српског новинара Александра Тијанић који је за њу био геније, "најбоље што се икада десило југословенском новинарству, када говоримо о стилу писања".

"Био је и остао уметник речи. Ипак, то не значи да није био плаћен за то што ради, односно да није био - "плаћеник". Тијанић је радио за новац. Тако постоји велики број уметника који су врхунски, али су "плаћени", као што имамо доста добрих новинара који су "плаћеници". Са друге стране, ја имам ту срећу да ме нико не плаћа, иако ми је понуђено, али онда бих морала да будем зависна од тих структура људ. Понудили су да ме плате за оно што пишем за џабе. Одбила сам" говорила је Рудан, и открила да су Тијанић и она били породични пријатељи, често су се дружили, он је био близак са њеним мужем.

Рекла је за српског новинара да је био чисти геније, те да није уживала само читајући његове текстове, већ највише у разговорима са њим.

"Био је чудесан, као новинар, појава, као мушкарац. Србија нема таквог, ма цео свет га нема. Тијанић је био мајстор речи, увек се играо тиме, од свега је могао да направи питу, да не кажем од чега, све га је занимало, од Микеланђела, Да Винчија, све. Нисам се слагала са њим политички, јер се приклонио тадашњој власти 90-их у Србији, али сам опет успевала да одвојим те две ствари, тако да је он за мене остао велики писац", рекла је, између осталог, књижевница о Тијанићу и додала да јој је открио како за њега постоји само једна жена у животу и да није заводник.

Истина је да она не живи од писања ни књига, колумни, ни блога, већ од наслеђа и од мужа, и тиме себе назива спонзорушом.

"Самим тим ја не морам писати разне бедастоће о Америци, улагивати јој се, као што то ради Хрватска, слободно могу да кажем да је њихов председник Џо Бајден сироче које стално тражи своју мајку и носи пелене. И да је увредљиво за цео свет или западни свет да једног Бајдена представљају као вођу највеће светске силе. Да је остао Доналд Трамп све би било другачије", убеђена је Рудан.

"Мора се имати на уму да Америком диригују произвођачи оружја и мултинационалне компаније. Америка осим оружја, производи и дугове. Обични амерички грађани морају да раде три посла паралелно да би некако преживели. Сви говоре о америчком сну који се остварује само у сваком холивудском филму. Никако у животу...Маск је живео у некој штали, па су га ноћу будили крављи језици на лицу", критична је била према најмоћнијој сили.

Нимало јој не смета што је одсечна, нема длаке на језику, уме да изненади, шокира и одмах говори свима шта мисли, јер је одавно научила да јој није стало до туђег мишљења.

"Важно ми је да имам став као што је о тренутном рату између Америке и Русије и ја иза тога стојим. Неко ће причати да је Владимир Путин прави Хитлер, да је напао сироту Украјину, и све то мене не дотиче", изричита је Рудан, али се онда осврнула на анализу светског проблема.

"Мој став је јасан, јер је рационалан и једини паметан: Запад на челу са Америком је одлучио да уништи Русију која упорно пружа отпор. И они једва чекају када би Путин истресао једну малу атомску бомбу, као да су те мале и мање опасне, и докажу њихову теорију да је он нови Хитлер. Ја и не кажем да он није злочинац, али његови злочини не могу да се мере и упоређују са злочинима Америке која има 800 војних база ван својих граница, а све остале велесиле не броје више од 30 база. Ту постоји само једна агресија - Запада и Америке на Русију. А ова јадна Украјина је само колатерална штета", убеђена је списатељица, и додаје да ће се све убрзо решити јер је "Маску доста ове ситуације".

"Власници капитала попут Маска владају светом, и ако је њему доста рата у Украјни због којег губи огроман новац, онда ће то тако бити. Брзо ће се помирити САД и Русија, уверена сам у то. Нисам сигурна када тачно, али ускоро, неће им одговарати да ово дуже потраје", сматра Рудан.

Ауторки многих бестселер романа је јасно да се Србији и како каже Вучићу прети санкцијама ако се не одлучи да ли је за или против Русије

"Нека се не одлучи...Свака му част. Неко ће рећи да сам Вучићевка, али нека причају шта хоће. Прва санкција ће , кажу, бити визе за пут на Запад. Али опет, зашто би неко и одлазио у Немачку када и тамо такође нема хране као свуда, и овде? Или и тамо граде хале да се греју обични људи да не би настрадали од зиме. Онда је боље остати у Србији. Све су то прљаве игре и игрице, тако видим. Нисам ја много паметна, коефицијент интелигенције ми је 100, а ово не сматрам да је нека висока политика", поентирала је ауторка.

Она сматра да се данас не може бити "паметан и финансијски независтан".

"Паметни људи говоре оно што ја мислим. Не бих могла рецимо да дођем на телевизију Н1 и да све ово причам, не би ме звали, не зато што немам длаке на језику. Њима моја длака нимало не смета, већ оно што ћу говорити. Сви ти Н1, Н2, Н5, Н6, "Наша телевизија" дувају у исти рог и прате тај став да је Путин Хитлер, што не кажем да није, а ми смо борци за народна права, демократију и бољи живот", рекла је она.

Ипак, Рудан сматра да је бивши председник САД - Барак Обама током ратова за време своје владавине од два мандата (осам година) побио толико људи да Путин то не би могао ни за пет живота.

"И никад нису рекли да је Хитлер, напротив, добио је Нобелобу награду за мир. Управо то лицемерје мени смета и лично се осећам увређено када ми продаје неко ту причу - Путин је нови Хитлер, а да су Бајден и остала екипа гадова као Бил Клинтон, тај силоватељ и ратни злочинац - свеци и демократе", .

Рудан је анализирала могући сценарио који би се десио да се актуелни председник Америке Бајден одлучи да доведе ред у једну несређену и запуштену државу каква је Мексико, и онда тамо пошаље наоружане војнике, баци неколико бомби и покуша да растера разне криминалце који тамо убијају као на Дивљем западу.

Према њеним речима, исто то је Путин као председник Русије урадио Украјини.

"Оно што је Мексико Америци, то је Украјина Русији. Зато Русија не може дозволити да јој Америка дође на врата. Да сам ја Путин, никад ми Бајден на врата не би дошао, макар разбила цео свет. Русија је сила, иако сви причају како је пропала, сви су тамо гладни и жедни, али они имају атомску бомбу! И шта ће онда њима тенк? И да сам ја Путин, не бих бацала бомбе на Украјину, него на Лондон и Вашингтон, па кад је пир, нек је пир!", изразила је за Тањуг своје снажне ставове хрватска ауторка.

На веома посећеним промоцијама њених књига у Београду, као што је било пре неколико месеци ове године у Великој сали СКЦ-а, Рудан углавном воли отворено да говори о сексу, о "грозној деци", а она не сматра да је ту било шта шокантно и без длаке на језику.

"Разговарам о свим нормалним темама о којима разговарају сви. Зато не схватам толику фаму о мени да ја говорим без длаке на језику. Можда је само разлика у томе што не говоре сви тако у медијима, који се плаше да ми не излети нека псовка, а не схватате да деца у вртићима данас псују и говоре ружне речи више од простака у биртији", оценила је она.

Публика целог региона, посебно у Србији последње две деценије чита редовно њене романе - "Љубав на посљедњи поглед" (2003), "Ја, невјерница" (2005), "Црнци у Фиренци" (2006), "Кад је жена курва / кад је мушкарац педер" (2008), "Амаруши" (2013), "Зашто псујем" (2015), "Мушкарац у грлу" (2016), "Живот без крпеља" (2018), "Плес око сунца - аутобиографија (2019), "Дневник бијесне домаћице, предговор новом издању" (2020), "Пудинг од ванилије" (2021).

"Понављам женама често да данас морају да воле себе, и да имају ту слободу да кад их муж пита шта има за ручак, да оне одговоре - "Који ручак? Биће за ручак оно што скуваш". Па да видимо. Али ретко која ће то рећи, јер се боји да је муж не тресне или одржи предавање. Ми се тако стално плашимо, а прво се заљубимо у неког, прилагодимо се том идиоту и онда се читав живот боримо да та будала од нас не оде. Такве смо ми жене, додуше ја срећом више нисам, али тако смо одгојене, јер генерално жене имају ту потребу да буду добре, прихваћене", анализирала је Рудан потанко мушко-женске односе.

"Тиме се не оптерећујем шта ће људи мислити и говорити о мени и да ли ћу бити прихваћена као жена која без обзира на своје године воли да простачи и понаша се не дај боже као мушко и као да је код куће, а не јавно на телевизији..Треба бити јасно да ја продајем своје ставове, а нисам себе продала. Ја пишем све оно што мислим, а неко купује моје ставове у 100.000 примерака књига", оценила је ауторка.

Рудан је поделила искуство необичних ситуација да јој жене у 40-им годинама прилазе на улици у кварту где воли да шета према препоруци лекара.

Тамо јој се, каже, слободно обраћају, скачу јој око врата, да су послушале све што им је она "рекла", мислећи заправо на ставове и савете у тим бестселер књигама које су све редом прочитале, и сада су у очајању јер сматрају да их је хрватска списатељица наговорила да тако нешто учине. Онда је једна отерала мужа дођавола, и сада је разведена, испричала је Рудан.

"Мени је онда срце на месту, нека је једна жена побегла од мужа, и треба. Један део жена ме не воли јер сам ја оно што оне никада неће бити - слободна и неоптерећена. Посебно нисам оптерећена тиме шта ће да причају о мени. И шта могу да кажу - да сам стара, добро, да сам ружна, добро, али сам чула и да су ми говорили да сам - стара курва. Па чекајте мало? Ко би желео курву у 73. години? Ти мушкарци се губе у њиховом ткз. рату са мном јер не знају где би ме сместили. Зато се мој блог зове "Авантуре слепе курве", јер не видим добро због последица короне. Желела сам да се тај израз "курва" толико користи и излиже, да више колоквијално не буде увреда, већ као "добар дан", истакла је Рудан.

Тренутно пише нову књигу, за коју је држава Хрватска дала подршку за стварање од неколико хиљада евра, што је учинила и за роман "Доживотна робија".

"За мене која волим новац, то је велики изазов. Тако сам због пара које ће ми држава дати, већ написала почетак нове књиге. Онда им се почетак пошаље, ако се њима допадне, уплаћују новац за писање целог дела. За сада ми је радни наслов "Како птице љепо певају", мада ми се ти називи стално мењају", поново је назвала дело према поп култури, односно роману и ТВ серији "Птице умиру певајући" (1977).

Рудан је открила и заплет романа у настајању: јунакиња је са својих 18 година отишла на матурски бал где ју је силовао комшија, иначе брат од њене пријатељице.

Она је прекинула школовање, затруднела је од тог чина и родила је дете.

Наравно, није рекла том силоватељу да је он отац детета.

И читав свој живот је посветила сину, да га одгоји тако да буде добар мушкарац.

Али, дешава се да је њен син такође силовао неку девојку и онда се мајци све вратило на почетак.

"Међутим, на крају није све баш тако како изгледа, јер књига мора да има изненађења. Тако да сам ја препричала садржај који нема везе са садржајем. Јасно је само да сам кренула у лов на државне паре, то ми је задатак, а тек крајем године ћу добити средства од њих", објаснила је хрватска колумнисткиња.

"Рок постоји, мада сам им рекла да ћу завршити роман за годину дана. Важно је да они то никада не контролишу, и поштују уметнике, то је лепо од Министарства културе Хрватске. Знају они да писци данас имају једну, сутра другу идеју. Роман "Доживотна робија" сам писала шест година, а када сам тражила новац од државе, рекла сам да ће бити готова за девет месеци. Тај роман сам писала у девет верзија и он се у потпуности разликује од те прве верзије од пре шест година", каже Ведрана и додајје да је прво роман написала до пола, и стала, одложила у неку фијоку.

И када је столар једном приликом сређивао њен сто, у фијоци је пронашла овај започети рукопис, сва срећа није било бачено, онда је узела да чита једном приликом у присуству мужа са којим је планирала да изађе на вечеру, и толико се унела у причу, да је увидела да јој се свиђа до сада написано и решила је да настави.

"Ликови су ми били занимљиви и рекла сам себи да ово морам завршити. Комбинација кримића, љубавне приче, порнографијје, и јако сам задовољна", кратко је описала роман.

Чуди се да је већ није звао Драган Бјелогрлић да сними филм или серију према неком од њених романа, јер мисли да би било боље од чувене серије која је и прославила глумца - "Бољи живот".

"Има и улога једног хрватског генерала, ратног злочинца, који грли једну прсату плавушу. Ето, Бјелогрлић би могао бити и продуцент, режисер, и глумац, јер је за све талентован", закључила је књижевница Ведрана Рудан.