Избори у САД: Да ли демократе губе већину на Капитолу

У Сједињеним Америчким Државама увелико траје пријевремено гласање за изборе који се одржавају 8. новембра на половини предсједничког мандата Џозефа Бајдена.

Свијет 30.10.2022 | 13:18

У борби за превласт на Капитолу двије странке воде кампање усредсређене на потпуно различита питања - за републиканце главно питање је висока инфлација, а за демократе абортус, нарочито послије одлуке Уставног суда да укине уставно право на прекид трудноће и како сматрају, радикализација Републиканске странке.

ЦНН је објавио да је до четвртка увече у 44 америчке савезне државе гласало 13,8 милиона гласача, показали су званични подаци, али и подаци кућа за истраживање јавног мњења.

Американци бирају нови састав цјелокупног Представничког дома Конгреса, односно 435 конгресмена, као и 35 од 100 представника у Сенату.

Према актуелном сазиву Конгреса изабраном 3. новембра 2020. године, којем траје мандат до 8. новембра када је заказан главни изборни дан, демократе имају 222 посланика у Представничком дому, а републиканци 213. За већину је потребно 218 посланика.

У Сенату тај однос је 50:50, али због гласа потпредседнице САД Камале Харис, демократе имају већину (51:50).

До четвртка увече Флорида је највише гласала (1,9 милиона гласова), а више од милион гласања забиљежено је у Тексасу, Калифорнији и Џорџији.

Предсједник Бајден искористио је право гласа у својој држави Делавер у суботу, пошто је у тој држави гласање почело у петак.

У суботу се, поводом избора, огласила и потпредсједница САД Камала Харис.

"Десет дана је остало до главног изборног дана. То је десет дана да се направи разлика. Десет дана да људи буду сигурни да имају план за изборе. Учините све да ових десет дана буду важни", навела је Харис на Твитеру.

Анкете, али и квоте кладионице, показују да би демократе лако могле да изгубе контролу над оба дома Конгреса, а незадовољство бирача због високе инфлације квари замах којем су се демократе надале у оштрој борби са републиканцима око права на абортус.

Како пише "Глас Америке", очекивања демократа да ће брз опоравак економије послије пандемије побољшати њихове шансе на изборима - нису се остварила.

Иако је незапосленост драстично опала, инфлација је и даље висока, што је повећало трошкове хране и енергената.

Анкета Ројтерса и Ипсоса показала је да је економија и даље питање број један за гласаче, много испред питања криминала, имиграције, абортуса, заштите животне средине.

Демократе сматрају да ће недавно усвојени закон о климатским промјенама и здравственом осигурању помоћи да се смањи инфлација тиме што ће, између осталог, лијекови на рецепт бити јефтинији.

Бијела кућа је, такође, саопштила да је спремна да отпише дио студентских кредита, а демократе се надају да ће зато добити гласове и млађе популације.

По обичају, већу излазност на пријевременом гласању тренутно имају демократе, док су републиканци, укључујући и бившег предсједника Доналда Трампа, апеловали на своје гласаче да гласају на изборном мјесту, на главни дан избора, наводећи као разлог сумњу у регуларност.

Више од 122 милиона људи је гласало 2018. године на парламентарним изборима, што је највећа излазност још од 1978. године, али садашња излазност показује да би можда та бројка могла да буде премашена.

Пријевремено гласање у Америци може да се обави између четири и 50 дана пре главног изборног дана.

Пријава за пријевремено гласање је могућа у свим државама, зависно од закона, а право гласа имају сви старији од 18 година, изузетак су само осуђеници, али и они могу да гласају у одређеном броју држава.

"У суштини, сваке две године, без обзира да ли се одржавају и предсједнички избори, бирају се сви чланови Представничког дома и трећина Сената. Бира се и велики број гувернера, државних и локалних званичника. Али, наједноставније речено, ријеч је о изборима широм земље на којима предсједник није на гласачком листићу", објаснила је за "Глас Америке", експерт за америчку изборну политику при Институту Брукингс, Илејн Кејмарк.

Кејмарк сматра да су ови избори, осим одлуке о томе ко ће имати већину у Конгресу наредне двије године, важни и као показатељ будућих трендова.

"Избори на средини предсједничког мандата су као предвиђање будућности. Шта ће се догодити на наредним предсједничким изборима, који ће бити одржани за само двије године и шта се мијења у земљи? Коме расте предност, а коме пада? Гдје је Трамп у односу на Републиканску странку? И како ће проћи Бајден ако одлучи да се поново кандидује", додала је Кејмарк.

Она, ипак, не вјерује да ће, ако републиканци освоје већину у Конгресу, бити доведена у питање помоћ Украјини и наглашава да је подршка Кијеву у САД и даље велика.

Претходних деценија странка предсједника губила је мјеста у Конгресу на изборима на половини мандата - у просјеку 26 у Представничком дому и четири у Сенату, подсјећа Кејмарк.

На претходним изборима 2020. године приближно 240 милиона људи је имало право гласа на општим изборима, али је око 158 милиона (66,1 одсто) предало гласачке листиће.

(Тањуг)