Паника због жита: Спремите се за црни понедјељак

Иако дјелује да је храна максимално поскупјела у кратком периоду, те да нема даље, изгледа да није баш тако.

Наиме, цијели свијет бруји о томе да би цијене могле додатно да скоче, након што је Русија обуставила испоруку житарица из Украјине.

Кретање теретних бродова који превозе украјинске житарице у Црном мору данас није одобрено, објавио је Заједнички координациони центар (ЈЦЦ) задужен за надзор међународног споразума потписаног љетос.

"Заједнички договор није постигнут унутар Центра око изласка и уласка теретних бродова 30. октобра", наведено је ноћас у саопштењу послије одлуке Москве да прекине учествовање у споразуму о превозу житарица потписаном 22. јула у Истанбулу због напада дроновима на руске бродове у заливу Севастопоља у Криму.

Руске власти саопштиле су у суботу да се повлаче из споразума о извозу житарица из украјинских лука, виталног за снабдијевање храном у свијету, послије напада у црноморском полуострву Крим, који Москва приписује Украјини и Великој Британији.

Руске власти су повлачење из споразума објасниле нападом беспилотним летјелицама на војне и цивилне бродове руске Црноморске флоте стациониране у заливу Севастопоља, у Криму припојеном Русији 2014. године.

Заједнички координациони центар који окупља делегате Русије, Украјине, Турске и УН у Истанбулу, прецизирао је да га је Русија информисала о својој "забринутости због безбједности терета" и то је пренијела турским и украјинским делегацијама. Из Анкаре није било званичне реакције послије те објаве.

Девет теретних бродова могло је јуче да прође поморским коридором у Црном мору, а још десет је спремно за пролаз у оба смјера, навео је Центар који надгледа добру примјену споразума.

Центар спроводи инспекцију теретњака који иду Босфором у оба смјера, празни и пуни, а то раде по два инспектора из Русије, Украјине, Турске и Уједињених нација.

Споразум о житу закључен у јулу под окриљем УН и Турске, омогућио је извоз неколико милиона тона житарица блокираних у украјинским лукама  крајем фебруара.

Амбасадор Русије у САД Анатолиј Антонов изјавио је да је неправедно оптуживати Русију за повлачење из Споразума о извозу жита из украјинских лука које је проузроковано непромишљеним поступком Кијева.

Антонов је нагласио да Русија не може да настави учешће у Споразуму због озбиљних безбједносних забринутости.

"За обустављање имплементације споразума неправедно је осуђивати Русију. То се догодило због несмотрености украјинских власти. Што се тиче инсинуација о `провоцирању` глади, желимо да подсјетимо на наше сталне апеле да се храна шаље превасходно у земље у невољи. Међутим, умјесто тога добра половина цјелокупног терета свих бродова по `житној шеми` отишла је у развијене земље", рекао је Антонов.

Он каже да су Сомалија, Етиопија, Јемен, Судан и Авганистан у оквиру иницијативе за жито добили само око три одсто пољопривредних производа.

Антонов је истакао да је реакција Вашингтона на терористички напад на луку Севастопољ нечувена.

"Нисмо видјели никакву осуду непромишљених поступака кијевског режима", рекао је Антонов.

Он је истакао да постоји "потпуно занемаривање очигледних знакова умијешаности припадниха специјалних војних снага Британије" у организовању напада дроном.

Амерички државни секретар Антони Блинкен рекао је јуче да Вашингтон позива Русију да настави учешће у Споразуму.

Блинкен је оптужио Москву за кориштење хране као оружја и рекао да повлачење Русије из Истанбулског споразума "директно утиче на земље са ниским и средњим приходима и глобалне цијене хране".

Амерички председник Џозеф Бајден рекао је да је повлачење Русије из Споразума "нечувено" и да ће "повећати број гладних".

Замјеник предсједника горњег дома руског парламента Константин Косачов изјавио је послије одлуке Москве да суспендује учешће у црноморској иницијативи за жито да је Русија спремна да у потпуности замијени украјинско жито на свјетском тржишту.

Он је рекао да је око 10,5 милиона тона руског жита већ послато у земље Азије и Африке.

Британско министарство одбране је саопштило да Кремљ "продаје лажне приче", како би одвратио пажњу са догађаја у Украјини. Неименовани извор владе је за Телеграпх рекао сљедеће:

"Украјина је један од највећих извозника пшенице и житарица на свијету. Ако ограничите извоз, цијена робе расте и то се ојсећа свуда. Имаће утицај".

Давид Лаборде, виши научни сарадник на Међународном институту за истраживање политике хране, рекао је за британски медиј да би цијена пшенице могла да порасте за 10%, када се тржишта отворе сутра, 31. октобра, те да ће се ефекти осјећати у цијелом свијету још мјесецима, преноси Телеграф.рс.

"Храна је већ скупа, а ово ће је додатно поскупјети", додаје се.

(Независне новине)