Данас је Света Петка - А ово су народна вјеровања

Српска православна црква и верници славе празник посвећен Преподобној мати Параскеви, у народу познат као Света Петка.

Светитељка ужива велико поштовање, не само у нашем народу, већ и код других православних народа, па и припадника других вера.

Њој су посвећени и бројни српски храмови. Многи је прослављају као крсну славу.

Света Петка рођена је крајем 10. века у Византији, у граду Епивату, у имућној и веома побожној породици. Након смрти родитеља, поделила је сиротињи све што је имала и замонашила се у Цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу.

Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

Током времена, њене чудотворне мошти преношене су много пута. На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда.

Бугарски цар Јован Асен је 1238. године, по мишљењу једних, отео, а по мишљењу других, пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Када су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши. Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти Свете Параскеве 1521. године у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу, који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Веровања

Према народним обичајима, данас жене не би требало да месе, кувају, шију, перу веш или раде било који посао у кући како не би навукле гнев светитељке и да им током године не би трнуле руке.

Младе девојке треба да беру цвеће и њиме украсе свој дом како би у њима целе године владала слога и мир, док се девојчицама облаче нове хаљинице како би их у наредној години пратила срећа.

Девојке би требало да поједу парче славског колача и да сачувају мрвице, па ће те ноћи у сну видети своју судбину и будућег мужа.

У Србији је велики број лековитих извора добио име по Светој Петки, а један од њих је у Београду, на Калемегдану, поред цркве посвећене овој великој светитељки, где су њене мошти дуго почивале.

Верује се да се на Калемегданској тврђави налази чудотворна вода која лечи оне који је узимају с вером у Бога и љубављу према Параскеви.

Капела Свете Петке је подигнута на том извору за који се верује да исцељује очне болести и у ту се, као велика светиња, чува мали прст светитељке.

И у београдском насељу Железник налази се још један извор Свете Петке за који верници тврде да је лековит и чудотворан.

(Курир    Фото: : Принтсцреен/Yоутубе)