БиХ у 2022. највише увезла нафте, а извезла струје

У девет мјесеци ове године у Босну и Херцеговину највише је увезено нафте и нафтних деривата, док је у истом периоду из БиХ највише извезено електричне енергије.

Босна и Херцеговина 22.10.2022 | 11:08

Према подацима Спољнотрговинске коморе БиХ, који су уступљени "Независним новинама", у девет мјесеци ове године увезени су нафта и нафтни деривати за 2.235.180.486 КМ.

"Након нафте, највише је увезено алуминијума у сировим облицима за 944.894.283 КМ, па каменог угља и сличних крутих горива од камена за 793.017.190 КМ, аутомобила и других моторних возила за 608.335.216 КМ те лијекова за 452.116.411 КМ. Водећих пет увозних тарифа чини 23% укупног увоза", наводи се у подацима.

Са друге стране, у девет мјесеци ове година извезена је електрична енергија у вриједности 904.087.387 КМ.

"Слиједи извоз алуминија у сировим облицима за 755.437.097 КМ, ауто-сједала за 470.105.058 КМ, конструкција - осим монтажних зграда за 463.192.942 КМ те изоловане жице за 462.782.943 КМ. Водећих пет извозних тарифа чини 22% укупног извоза", стоји у подацима.

Како се истиче, остварени обим размјене је око 35,4 милијарде КМ, што је више за 9,5 милијарди или 36,58% у односу на исти период претходне године.

"Увоз је око 21,6 милијарди КМ, а извоз 13,8 милијарди КМ. Увоз је повећан за око шест милијарди или 38,51%, а извоз за око 3,5 или 33,68%. Поредећи са истим периодом претходне године, повећан је и увоз и извоз. Раст увоза је виши од раста извоза, па је повећан спољнотрговински дефицит за око 2,5 милијарди КМ, па закључно са септембром ове године износи око 7,7 милијарди КМ. Смањена је и покривеност увоза извозом за 2,3% и износи 64,2%", појашњава се у подацима.

Најзначајније земље по обиму размјене су Хрватска, Србија, Њемачка, Италија, Словенија и Аустрија.

"Укупан обим размјене са овим земљама је 23,1 милијарда КМ или 65,25%, што чини скоро 2/3 укупног обима размјене. Суфицит у размјени је остварен с Аустријом 121,6% и Њемачком 102,53%, док је дефицит са Италијом 93,09%, Словенијом 65,16%, Србијом 60,64% и Хрватском 50,32%", пише у подацима.

Стручњак за енергетику Алмир Бечаревић истакао је за "Независне" да ови подаци показују како су енергенти кључни у спољнотрговинској размјени те да ће и у наредном периоду бити тако.

"Можемо очекивати да ће Босна и Херцеговина и највише потрошити, али и највише зарадити у наредном периоду када се узму у обзир енергенти. Сви морамо бити свјесни чињенице да су нафта и гас драстично поскупјели и да се велики новац издваја за њих, посебно узимајући у обзир да од 1. новембра почиње забрана увоза руске нафте у Србију из које смо ми куповали велике количине. То води до тога да ће Србија на отвореном тржишту куповати нафту, вјероватно из Ирака, која ће сигурно бити скупља, што би могло повећати цијене и код нас. Са друге стране, добра ствар за нас је што је повећана цијена електричне енергије на свјетском тржишту, те наше електропривреде од извоза убиру велике профите и самим тим не повећавају цијене струје за наше грађане. Са једне стране имамо веома затегнуту ситуацију и не знамо каква ће бити ситуација у вези са цијенама нафте у зимском периоду, а са друге добру, да нам цијене струје остају исте", објаснио је Бечаревић.

(Независне/ фото: Беноит Тессиер/Реутерс )