Легенда српског ватерпола одлази у пензију

Легендарни Филип Филиповић одлучио се за крупну одлуку, на крају сезоне завршиће каријеру.

Након двије деценије велике каријере дошло је вријеме за крај, Филип Филиповић (35) игра посљедњу сезону!

 Трофејни српски ватерполиста, један од најбољих играча у историји, објавио је то током разговора ватерполиста Олимпијакоса и представника грчких медија.

Дугогодишњи капитен Србије имаће у току текуће сезоне највише могуће амбиције са црвено-бијелима из Пиреја, а затим окачити капицу о клин и престати са активним играњем. Тако ће бити стављена тачка на једну од најимпресивнијих ватерполо каријера свих времена јер је Филиповић током претходне двије деценије освојио све што је могло да се освоји.

-Ово је моја посљедња сезона у играчкој каријери. Имамо највише амбиције у овој сезони, желимо што даље у Лиги шампиона, желимо до финалног турнира, полуфинала, трона, зашто да не. Имамо право да се надамо. Припремали смо се заједно, можемо да будемо оптимисти – рекао је легендарни српски репрезентативац, а пренио тотал-wатерполо.цом.

Подсјећамо, недавно је у част њега и још петорице ватерполиста који су се опростили од репрезентације организован меч након којег је Филип заплакао.

На клупском нивоу Филиповић је освајао трофеје у Србији, Мађарској, Италији и Грчкој. У све четири земље био је шампион и освајач трофеја у купу, а на међународној сцени доминирао је са Про Реком чији је играч годинама био. Као члан италијанске екипе три пута је био шампион Европе, док је у капици Радничког из Крагујевца и Солнока освајао Еврокуп. О трофејима са репрезентацијом требало би да се пише данима…

Двије златне и двије бронзане медаље са Олимпијских игара, две златне, једна сребрна и једна бронзана медаља са Свјетских првенстава, шест златних, једна сребрна и једна бронзана медаља са Европских првенстава! Па затим, трофеји на ФИНА Свјетском купу или Свјетској лиги, два злата са Медитеранских игара.

За све оно што је урадио кроз каријеру, Филип Филиповић добио је потврду када је изабран да на Олимпијским играма у Токију понесе заставу Србије, а на крају тог турнира се – са златом око врата и уз пјесму “А сад адио” опростио од националног тима.

(Мондо)