Данас устоличење патријарха у Пећкој патријаршији

Поглавар Српске православне цркве Порфирије, 46. по реду патријарх, данас ће бити свечано уведен у трон патријарха српских у Пећкој патријаршији, историјском седишту поглавара Српске православне цркве.

На празник Покрова Пресвете Богородице, славу Пећког манастира, патријарх Порфирије служиће свету литургију уз саслужење више архијереја Српске православне цркве и том приликом, по традиционалном последовању биће обављен свечани чин устоличења патријарха Порфирија у најсветији трон Архиепископа пећких и Патријараха српских.

Патријарх Порфирије наследио је на трону Светог Саве, првог архиепископа СПЦ, патријарха Иринеја који је преминуо 20. новембра 2020. године.

Изабран је за патријарха на Сабору Српске православне цркве одржаног 18. фебруара 2021, а дан касније уведен је у најсветији трон архиепископа пећког, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског у Саборној цркви у Београду чему је присуствовао председник Србије Александар Вучић и други високи званичници Србије и из региона, као и представници других верских заједница.

Током прве беседе, патријарх Порфирије замолио је све вас му пруже подршку да, како је навео, велики и одговорни задатак који је стављен пред њега изнесе радосно и да као 46. по реду патријарх, а 57. поглавар наше цркве буде скромни наследник својих светих претходника.

Патријарх Порфирије посетио је Косово и Метохију неколико пута од када је изабран за патријарха, а говорећи о јужној покрајини током прве беседе, казао је да је Косово за нас мит, пупчана врпца која нас повезује са нашом духовном историјском колевком, суштином нашег идентитета, да је у нама, у нашима светињама, у ћирилици.

Поводом устоличења, патријарх Порфирије стигао је на Косово и Метохију јуче и прво је посетио Саборни храм Светог Ðорђа у Призрену где је свечани чин доксологије служио епископ новобрдски архимандрит Иларион, у присуству митрополита будимпештанског и мађарског Илариона из Руске православне цркве, епископа и монаштва Српске православне цркве, ученика Призренске богословије и верника.

Током беседе, патријарх Порфирије поручио је да живот епископа и монаштва СПЦ, као и српског народа на КиМ, њихово постојање, подвизи и молитве које упућују Господу са те свете земље, подршка су не само њему лично, него читавој помесној Цркви и Цркви уопште, али и шире од тога, саопштено је из СПЦ.

"То је подршка читавом свету у настојању и у борби за истински и прави мир међу људима и то суштински мир - мир Божји, мир Христов", казао је Порфирије.

Навео је да управо на Косову разумемо шта значи победа, шта значи тајна васкрсења, јер ту постоји крст Христов који носе они који живе у јужној покрајини знајући да се већ у крсту садржи сила победе Христове, што је, како је истакао, сила васкрсења.

Захвалио је свим епископима и монасима на КиМ што се моле Богу на Косову за спасење читавог света, за оне са којима су и за оне са којима деле те просторе и ту земљу без обзира на то којем народу припадају и без обзира на то да ли су они тога свесни.

Истог дана, патријарх је у вечерњим сатима стигао у Пећку патријаршију.

Пећка патријаршија је традиционално седиште у којој су вековима устоличавани српски патријарси, а уједно је и назив за Српску патријаршију, односно Српску православну цркву и то у периоду од 1346. до 1766. године када је као помесна црква имала степен патријаршије и својство аутокефалности.

Седиште Пећке патријаршије је било у Пећком манастиру, а основни наслов поглавара био је архиеписоп пећки и патријарх српски.

Историја Пећке патријаршије дели се на три периода и то тако да први обухвата период од 1346. до 1463. године, затим од 1463. до 1557. и од 1557. до 1766.

Аутокефалну Српску архиепископију 1219. године установио је Свети Сава, а та средњевековна Српска архиепископија назива се Жичком, односно Пећком или Жичко-пећком архиепископијом и обухватала је све епископије на подручју Српске краљевине.

У време стварања Српског царства уздигнута је 1346. године на степен патријаршије, а на сабору који је одржан у Скопљу, српски архиепископ Јоаникије ИИ је проглашен за првог српског патријарха, са престолом у Пећком манастиру.

Крајем 14. века и током 15. века, све епископије потпале су под новоуспостављену турску власт, а период борбе за опстанак Пећке патријаршије започео је након смрти српског патријарха Арсенија ИИ, 1463. године.

Борба за обнову Пећке патријаршије успешно је окончана 1557. године и то избором српског патријарха Макарија, рођака Мехмед-паше Соколовића.

Два века након тога, чести устанци и сеобе Срба из Османског царства ослабиле су српску цркву и уздрмале самосталност Пећке патријаршије коју су 1766. године успели да укину фанариоти заједно са турским властима.

Пећка патријаршија је поново успостављена 1920. године, а први патријарх који је у Пећком манастиру устоличен, након обнављања патријаршије, је патријарх Димитрије и то 24. августа 1924. године.

Касније су у Пећкој патријаршији устоличени и његови наследници на трону Светог Саве - патријарх Варнава 6. јула 1930, патријарх Гаврило почетком августа 1938, патријарх Герман 29. маја 1960, патријарх Павле у јулу 1994. године и патријарх Иринеј у октобру 2010.

(Тањуг)