Зашто је стотине хиљада неважећих листића на изборима?

У ажурираним објавама резултата на страници Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, неважећи листићи дијеле се у двије категорије – неважеће празне листиће и неважеће по другим критеријумима

Босна и Херцеговина 06.10.2022 | 23:34

Четири дана након одржаних избора у Босни и Херцеговини (БиХ), још се броје гласачки листићи. Иако се дефинитивно не могу потврдити побједници избора, извјесно је како је око 420.000 неважећих гласачких листића, пише Радио Слободна Европа.

Само за државни парламент је више од осам и по процената неважећих гласачких листића, односно око 127.000. Од тога је више од 76.000 у ентитету Федерација БиХ (ФБиХ), а око 50.000 у бх. ентитету Република Српска (РС).

Нешто мање неважећих гласова је за чланове Предсједништва БиХ, око 105.000. Од тога је више од 65.000 у Федерацији БиХ, а остатак у РС-у.

За Парламент Федерације БиХ има више од 67.000 неважећих листића, а за скупштине кантона у ФБиХ више од 50.000.

За предсједника РС-а је више од 34.000 неважећих гласова, а за Народну скупштину РС-а око 32.500 неважећих листића.

Поништили сте листић? Због чега?

Умјесто да означи странке и кандидате за које сматра да би требали формирати нову власт, Душко из Добоја, одлучио је поништити свој гласачки листић.

За Радио Слободна Европа (РСЕ) каже да је непримјереним садржајима на листићима и на свим досадашњим изборима показао шта мисли о кандидатима и њиховим политичким странкама, јер није задовољан ни влашћу ни опозицијом.

“Тако радим сваке изборе и то ми је на срцу и на души. Због таквих ствари одлазим одавде, не бјежим него одлазим. Идем у Њемачку да радим. Има доста људи који морају да гласају, али знам да се поништавају листићи. Знам да је огроман лоповлук да се краде на милион начина”, каже Душко за РСЕ.

И један бирач из иностранства (име познато редакцији) послао је редакцији РСЕ фотографију свог поништеног листића, уз образложење да “није био задовољан ниједним кандидатом”.

Срђан из Добоја, на сјеверу Босне и Херцеговине, за РСЕ каже да је “уредно обавио своју грађанску дужност” на свом гласачком мјесту, додајући да сумња и у бројне неправилности у његовом граду.

У Добоју је више од 2.000 неважећих листића за предсједника РС-а.

“Четиристо хиљада на нивоу БиХ је пуно и ја бих то све поново пребројао и прегледао све вреће. То већ годинама није у реду и није случајност. Нема овдје случајности, нису то људи сами радили него ови страначки. То су они поништавали, ови страначки су то поништавали”, каже Срђан.

Гласови за Додика у доминантно бошњачким мјестима

О наводним неправилностима свједочи и бивши начелник Сребренице Ћамил Дураковић, који је на изборима био кандидат за потпредсједника РС, због чега је поднио пријаве.

“Напримјер, зворничка Клиса гдје је нелогично да Додик добије доминантне бошњачке гласове, у односу на све друге бошњачке кандидате”, каже Дураковић за РСЕ.

Додаје да је тражио да се отворе вреће и да се ускладе са записницима који су у послани до градских изборних комисија, а потом и до ЦИК-а БиХ.

Неправилности је, тврди, било и у сребреничком насељу Лука.

“Неко је поклонио Милораду Додику моје гласове, а потом кад сам се ја жалио општинској изборној комисији то је исправљено”, навео је.

Љиљана Стевановић, предсједница општинске изборне комисије Сребреница, за РСЕ, пак, тврди да није било жалби и приговора и да је све протекло добро.

“Не могу рећи да је била примједба Ћамила Дураковића, него нас је само упозорио да је можда грешка, јер је кандидат испред њега имао 29 гласова, а он нула. Уствари, ситуација је била обрнута и то смо одмах исправили”, казала је.

Шта буди сумњу код неважећих листића?

У ажурираним објавама резултата на страници Централне изборне комисије (ЦИК) БиХ, неважећи листићи дијеле се у двије категорије – неважеће празне листиће и неважеће по другим критеријумима.

Празни су они које бирач само убаци необиљежене у гласачку кутију.

Но, под друге категорије спадају и листићи гдје су обиљежене на примјер, двије партије или два субјекта. Такви листићи, према мишљењу посматрача избора, и буде највише сумње за изборне манипулације.

“Мања је вјероватноћа да је то из незнања или грешком бирача, више је то добрим дијелом од тих несавјесних и неодговорних чланова бирачких одбора”, мишљења је предсједник Стратешког одбора Коалиције за слободне и поштене изборе “Под лупом” и бивши члан Изборне комисије БиХ, Вехид Шехић.

Он додаје да на биралиштима кључан утицај на бирачке одборе имају политичке странке.

Наводи примјер бирачког мјеста у Босанском Новом, на сјеверозападу БиХ, гдје је 200 гласачких листића било попуњено прије отварања биралишта.

“Срећа, реаговало се одмах, јер је наш посматрач Коалиције ‘Под лупом’ то видио и обавијестио нас. Анимиран је ЦИК, видимо се да укључила и полиција и што је јако битно, укључило се и државно Тужилаштво. Сад се и хипотетички поставља питање на којим је бирачким мјестима то све прошло да није откривено”, каже Шехић.

Он додаје да би истрагу у том случају требало проширити и мимо чланова бирачког одбора, јер, истиче, пет чланова бирачког одбора то нису урадили зато што су они то хтјели, него им је неко рекао.

Шехић је истакао и примјере Добоја, у централном дијелу БиХ, те Зворник на истоку земље, као мјеста у којима се у БиХ “изборне неправилности понављају из циклуса у циклус”.

“И ту треба апсолутно нешто мијењати и предвидјети далеко веће казне. Треба утврдити и одговорност политичког субјекта, за којег се утврди да је он подстрекавао и тражио, онда примјењивати санкције, чак и забраном учешћа на сљедећим изборима”, каже Шехић.

Хоће ли бити провјере неважећих гласачких листића?

Предсједник Централне изборне комисије БиХ Суад Арнаутовић најавио је за РСЕ да ће тражити провјеру неважећих гласачких листића.

“Моја ће иницијатива бити да се то провјери. Огроман број неважећих листића може да индицира неке ситуације које нису уобичајене и ја овим путем јавно позивам Тужилаштво БиХ да се укључи у праћење тог процеса, јер ћемо морати одговорити, прво ми себи, а онда и јавности шта је у питању”, рекао је Арнаутовић за РСЕ.

Број неважећих гласова за Предсједника РС-а један је од кључних разлога због којих је опозиција у том ентитету одлучила изаћи на протесте у Бањој Луци, 6. октобра.

“Ако је број неважећих листића, на примјер, за већински изборни систем, за чланове Предсједништва БиХ и предсједника РС-а, велики, изнад просјека, онда то може да укаже на озбиљне сумње”, сматра Арнаутовић.

Зашто опозиција у РС-у протествује?

Опозиционе странке у РС-у предале су захтјев ЦИК-у за поновно бројање гласова у Републици Српској, чак и за понављање избора тврдећи да су нашли више од стотину неправилности, те да је спорно 65.000 изборних гласова.

Наводе и да је кандидаткиња за предсједницу РС-а Јелена Тривић покрадена у изборној ноћи, те да су чланови бирачких одбора умањивали гласове које је добила. Као примјер навели су да, и у родном селу Тривићкине мајке, кандидаткиња опозиције није добила нити један глас.

“Невјероватна разлика од више од 25.000 гласова у Добоју, Зворнику и Приједору и да су скоро 10.000 гласова добили готово непознати кандидати, у односу на оно што су од својих посматрача добили у изборној ноћи, а да је њихов кандидат добио нула гласова”, наводи предсједник Партије демократског прогреса (ПДП), Бранислав Бореновић.

У ноћи након избора два кандидата за функцију Предсједника РС-а, Милорад Додик и Јелена Тривић, прогласили су побједу, представљајући јавности различите податке о броју гласова.

Каква је тренутна постизборна рачуница?

Према тренутним подацима на порталу ЦИК-а, Милорад Додик води испред Тривић за око 35.000 гласова.

У опозицији су за 6. октобар најавили протестну шетњу, док је лидер Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорад Додик, након састанка владајуће коалиције 5. октобра, рекао да “неће бити никакве шетње”, те да се опозиција може окупити у Парку Младен Стојановић у Бањој Луци.

Истовремено, Арнаутовић каже је да је још “преурањено” подносити захтјеве за поновно бројање гласова, јер нису утврђени резултати избора. Тек након тога је могуће поднијети сличне захтјеве, додаје.

“Ми смо требали са четвртим даном правилно да утврдимо, објединимо резултате избора са бирачких мјеста. Међутим, пошто имамо монопол политичких партија које предлажу чланове бирачких одбора који очито нису оспособљени за вршење свог посла били, ми сада имамо случај да негдје на око 1.000 бирачких мјеста нису квалитетно извршене законом прописане процедуре”, рекао је Арнаутовић.

Додао је да након “утврђивања” изборних резултата, у року од 30 дана од изборног дана, морају бити и “потврђени” резултати овогодишњих Општих избора у БиХ.

И из Делегације Европске уније (ЕУ) у БиХ за РСЕ наводе да “ЕУ охрабрује надлежне органе да се позабаве наводима о неправилностима, с циљем јачања повјерења у изборне резултате и изборну администрацију”.

(РСЕ)