Шта би снашло Балкан у случају нуклеарног удара

Међународна агенција за атомску енергију (ИАЕА) упозорила је да је нуклеарка Запорожје велики изазов и опасност за свет, те да би око ње требало под хитно направити заштитну зону.

Свијет 28.09.2022 | 18:36

Украјина у којој се већ седам месеци воде оружани сукоби, у великој мери је зависна од нуклеарне енергије и има пет нуклеарних електрана и чак 15 оперативних нуклеарних реактора, који задовољавају око 54 одсто потреба земље за електричном енергијом, а “спорна” нуклеарна електрана Запорожје је највећа такве врсте у Европи!

Да је ситуација озбиљна, показују и ранији извештаји ИАЕА у којем агенција упозорава да постоји “хитна потреба за привременим мерама за спречавање нуклеарне несреће”, али и да је “ситуација у Запорожју без преседана”.

Та нукеларна катастрофа је нешто чега се цела Европа плаши, делом и због тога што нико није сигуран шта би се заправо десило, односно колику би последицу заиста оставио потенцијални акцидент. Стручњаци су махом сагласни са оценама да то не би баш биле катастрофе размере Чернобиља, какве смо видели 1986. године, али је сигурно да би нанела велику штету не само на територији Украјине, већ и у другим земљама.

Које би све земље погодила 

Украјински хидрометеоролошки центар недавно је направио анализу, симулирајући катастрофу и предвиђајући куда би зрачење све могло отићи. Према истраживању овог центра, у случају велике нуклеарне катастрофе, радијација би пре свега захватила југ Украјине (укључујући Крим), а затим Турску, Грчку, Бугарску, Молдавију и Румунију.

“Закључци из симулације вештачке емисије зрачења која би трајала 15 сати показују да би се, кроз ваздух, радијација из НЕ Запорожје пребацила прво до Херсонске и Запорошке области, као и изнад целе теориторије тренутно окупираног Крима. Након што пређе Црно море, ваздушна маса би кренула на запад, до територија Турске, Грчке, Бугарске, Молдавије и Румуније”, стоји у извештају.

Научници су пре месец дана, на основу временских услова који су тада владали, открили да би радиоактивни загађивачи могли да стигну чак до Балтичког мора на северу, погађајући успут Естонију, Летонију, Литванију и Пољску, као и Белорусију. У правцу запада, радиоактивни загађивачи би ушли у Молдавију, Румунију, Словачку, Мађарску, Чешку, али и Србију.

Од Београда на 1.170 километара 

Др Владимир Удовичић са Института за физику је недавно истакао да “извештај ИАЕА приказује реалну ситуацију на терену, али да остаје питање колико се он може спровести у пракси”.

- То би највероватније изгледало као акцидент у Чернобиљу, али је сада јако тешко предивдети размере потенцијалне катастрофе. Свакако би дошло до ослобођања радиоактивних материја у атмосферу, ширења тог појаса на саму нуклеарну електрану, контаминација би потом могла захватити неке делове Европе, али је тренутно непредвидиво где би се тај радиоактивни облак ширио чак и у Европи - рекао је Удовичић за Јуроњуз Србија.

Колико би радијација могла да представља опасност за Србију тешко је рећи, али није наодмет напоменути да је Београд од Запорожја удаље ваздушном линијом 1.170 километара, Ниш 1.140, а неки градови на источној граници свега око хиљаду километара, слободно се може рећи да је она прилично реална.

Нема потребе за куповину јода 

Директор Директората за радијацију и нуклеарну сигурност и безбедност Србије Слађан Велинов рекао је за РТС да се због тренутне ситуације у Запорожју врше мерења и гледа свакодневно шта се дешава у окружењу.

- Уколико дође до било чега озбиљног, ми ћемо реаговати, посаветоваћемо грађане, имамо план у случају акцидента - напоменуо је Велинов и додао да не треба куповати јод.

“Ми меримо годишњим мориторингом, али због тренутне кризе меримо и гледамо свакодневно шта се дешава у окружењу. Било шта да нам се деси, исте секунде ћемо реаговати. Ако дође до нестанка струје, било чега на самој станици у Запорожју, пратићемо околне станице које су у кругу од неколико километара и онда ћемо видети да се било шта дешава - објаснио је Велинов.

Уколико дође до акцидента, процедура је потпуно јасна.

- Нема потребе за бригом. Ми ћемо тог тренутка, ако се нешто деси, кориговати, радићемо контролу хране која долази оданде и контролу воде, иначе нема потребе за куповином јода. У случају да дође до било каквог нуклеарног инцидента, само слушајте наше информације. То је основно и главно, јер једино ми имамо праве информације што се тиче таквих ствари - подвукао је Велинов.

Контрола и/ли забрана неке хране 

Како је раније обелодањено, мере заштите становништва у случају потенцијалног акцидента на некој од нуклеарних електрана на територији Украјине прописивале би се на основу доступних информација и прогноза развоја акцидента, количине радиоактивних материја које су ослобођене у животну средину током акцидента, као и на основу метеоролошких параметара и других релевантних података. Препоруке мера заштите становништва зависиле би и од вредности дозе гама зрачења у ваздуху и садржаја радиоактивних материја измерених у различитим узорцима из животне средине на територији наше земље, у ваздуху, падавинама, земљишту, храни и води за пиће.

Како је рекао, Србија прати све одлуке, све прописе Међународне агенције за атомску енергију као и њене активности.

Како су истакли наши стручњаци, “очекиване мере заштите за становништво Србије обухватало би забрану коришћења појединих прехрамбених производа, редовну контролу уз ограничену употребу одређених производа, појачану контролу поједине робе која се увози из Украјине или земаља у непосредној околини Украјине које могу бити погођене акцидентом”.

Могу да издрже пад авиона, али...

Европљани добро памте хаварију у Чернобиљу 1986. године и свесни су да би радиоактивни облаци поново могли да прекрију целу Европу. Председник Надзорног одбора Јавног предузећа “Нуклеарни објекти Србије” Илија Плећаш рекао је за РТС да би било који акт против нуклеарке био самоубилачки акт и да имамо разлога за бригу, те да би у овом случају било много горе него у случају Чернобиља.

- Својевремено смо учили да контејмент друге, треће генерације нуклеарки може да задржи чак и пад авиона. Не знамо какве су сада бојеве главе и оружје, да ли оно може да пробије и у случају пробијања зида које штити нуклеарно језгро, у највећој нуклеарној електрани у Европи - а састоји се од шест делова - дошло би до контаминације веће од Чернобиља - истакао је Плећаш.

Запорожје, Чернобиљ и још три

Поред Запорожја и најпознатијег Чернобиља, у којем се догодила велика трагедија 1986. године, Украјина има још три нуклеарне електране - Јужноукрајинску, Хмељнички и Ровно. Јужноукрајинска се налази у покрајини Николајев, 350 километара јужно од Кијева. Има три реактора и тренутно је друга највећа у Украјини. Хмељнички се налази у Нетишину, почела је са радом 1981. године, да би 2015. Украјинци раскинули уговор са Русијом о завршетку изградње још два блока. Коначно, Ровно се налази у области Вараш, има четири реактора, а добила је лиценцу за продужење рада до 2037. године.

Девет мерних станица, стижу још 33

Одговарајући на питање колико Србија има мерних станица и да ли су резултати зрачења доступни јавности, Срђан Велинов каже да су резултати доступни на њиховом сајту, а да Србија има девет станица.

- Од Европске комисије добили смо пројекат, а почетком следеће године добићемо још 33 станице јер нам је циљ да покријемо све веће градове у Србији, да обновимо цео систем и да га модернизујемо баш због безбедности која је неопходна и због праћења целог система - рекао је Велинов.

У ТОП 10 највећих на свету

Запорошка нуклеарна електрана је највећа нуклеарка у Европи по броју блокова и капацитету, а стручњаци сматрају да би евентуална нуклеарна катастрофа у њој била гора него чернобиљска 1986. године. Ова нуклеарка саграђена је у југоисточној Украјини између 1984. и 1995. године, највећа је у Европи, а једна од десет највећих на свету, налази се поред града Енерходара, недалеко од реке Дњепар, а производи струју која је довољна за око четири милиона домова, због чега има велику важност за обе зараћене стране.

(Блиц Фото: Профимедиа)