Хоће ли Додик предати власт ако изгуби?

Аналитичари сматрају, да је потребно да дође до политичких промјена унутар Босне и Херцеговине. Побједа Јелене Тривић (ПДП) за предсједницу Републике Српске довела би је у позицију, да покреће и контролише процесе у Републици Српској уз имплементацију економског програма Милана Радовића (СДС), који нуди економски препород Републике Српске и који је под бруталним нападима Додиковог режима.

Милорад Додик (СНСД) је пандан (сијамски близанци), Мила Ђукановића (ДПС) предсједника Црне Горе, који аутократски влада том државом већ 33 године. Додик синкронизовано помаже постојећу кризу у Црној Гори, коју је изазвао Ђукановић.

Ђукановић у неколико наврата у својим јавним иступима навео, да је Милорад Додик „проблем БиХ“, а у ниједном моменту није изрекао критике на рачун Додика, а које редовно упућује према предсједнику Србије Александру Вучићу (СНС).

Савезништво и међусобна пословна сарадња Додика и Ђукановића вуку своје коријене још из периода рата у Босни и Херцеговини (1992-1995) када су се обојица бавили (и још увијек се баве) кријумчарењем (шверцом) високотарифне робе, првенствено цигарета, нафте и нарко бизнисом, и из тог периода обојица носе своје надимке Милорад Додик „Миле Ронхилл“ и Мило Ђукановића „Мр. Пхилип Моррис“.

Неспоран је допринос Милорада Додика приближавању Босне и Херцеговине чланству у НАТО-у као што је истовјетно урадио и Мило Ђукановић. Обојица су се опредијелила за НАТО због политичког преживљавања, а не због властитог увјерења.  

Аналитичари сматрају, да су због почињеног криминала оштећени буџети не само ентитета у Босни и Херцеговини, сама БиХ и Црна Гора, него и државе региона али и сама ЕУ.

Ради се углавном о високотарифним робама и међународном криминалу, који је у надлежности Тужилаштва БиХ, а наведени политичари, који су носиоци јавних функција дио су међународног криминала и то захтјева озбиљну интензивну међународну истрагу у коју се мора укључити и Интерпол, али прије свега америчке сигурносно-обавјештајне и истражне агенције. 

Међународни институт ИФИМЕС је у својим анализама посљедњих неколико година упозоравао на незаконито прислушкивање.

Милорад Додик је опрему за прислушкивање набављао из исте државе, Израела, као и Никола Груевски (ВМРО-ДПМНЕ), тадашњи премијер Македоније, који је незаконито прислушкивао више од 26.000 грађана Македоније, због чега су избили масовни протести и покренута „Шарена револуција“.

Због тога је важно, да криминалистичка истрага због интереса јавности, покаже колико особа прислушкују Додик и Ђукановић и чија се опрема за прислушкивање користи у Црној Гори? Додик и Ђукановић постали су снажан дестабилизирајући фактор на Балкану и Европи и најилустративнији примјер „политизације криминала и криминализације политике“ у региону. 

ЕУ не занимају многобројни комплексни балкански проблеми па су зато ове теме делегиране на „ниже нивое“.

Бројне дипломате на локалном балканском нивоу добиле су одријешене руке да раде по властитом нахођењу. Представништва ЕУ на Западном Балкану постала су плодно тло за криминал и корупцију, успркос томе што је већина особља ЕУ озбиљно ангажирана у свом послу.

Корумпирани дио европских експерата и дипломата ради с корумпираним политичким елитама балканског региона. Као школски примјер наводе се корупцијски послови у „Мисији владавине права“ (ЕУЛЕX) на Косову (од 2008. године), најскупљој мисији ЕУ у иностранству.

Аналитичари сматрају, да је потребно да дође до политичких промјена унутар Босне и Херцеговине. Побједа Јелене Тривић (ПДП) за предсједницу Републике Српске довела би је у позицију, да покреће и контролише процесе у Републици Српској уз имплементацију економског програма Милана Радовића (СДС), који нуди економски препород Републике Српске и који је под бруталним нападима Додиковог режима.

Осигурати мирну транзицију власти

Општи избори у Босни Херцеговини, уколико буду слободни, поштени, фер и транспаренти, довест ће до политичких промјена. Назире се побједа Јелене Тривић (ПДП) за предсједницу за Републике Српске и зато се повећавају напади на њу и покушаји дискредитације.

У Народној скупштини Републике Српске послије избора очекивати је нову парламентарну већину. Неизвјесна је борба за члана Предсједништва БиХ из Републике Српске, Мирка Шаровића (СДС) и Жељке Цвијановић (СНСД).

Аналитичари сматрају, да је режим Милорада Додика у својеврсној изолацији од прошлих избора. Он може отићи у Србију, Русију и Мађарску и тиме се његов круг сужава.

Додик је морао пренијети своју изолацију/блокаду на институције БиХ како би се покушао задржати на власти.

Додик не може остати на власти, само је важно да се изврши мирна транзиција власти.

Напетости у БиХ могу се ријешити или да се санкционирају појединци који то проузрокују или ће бити покренути нови талас конфликата.

Милорад Додик је спремнији на конфликте, јер неће добровољно да напусти власт пошто се ради о огромним привилегијама, незаконитом богаћењу њега, појединих чланова породице и олигархије  око њега.

Парадоксално је, да се Додик често позива на институције Републике Српске, док је уништио односно дерогирао све институцију позиционирајући себе као једину постојећу институцију, наводи се између осталог у анализи Међународни институт за блискоисточне и балканске студије (ИФИМЕС) из Љубљане,

(БН)