Брисел појачава притисак на земље западног Балкана

ЕУ ће у наредном периоду повећати притисак на земље западног Балкана да се придруже европској спољној политици, сазнају "Независне новине".

Преведено на обичан језик, притисак ће бити на Србију и Републику Српску да промијене свој став према Русији и пруже јачу подршку Украјини. Истовремено, очекује се притисак и на Приштину да покаже вољу за компромисом с Београдом. 

Аналитичари, наиме, сматрају да рат улази у критичну фазу и желе да унутар Европе буде постигнут јединствен став према Украјини. С тим у вези, притисак је и на чланице ЕУ, па је Европска комисија запријетила и Мађарској да ће ускратити седам милијарди евра средстава тој земљи. 

Иза кулиса, Мађарска је пристала на све реформе које је тражила ЕУ како би избјегла ове санкције, које су омогућене први пут примјеном механизма за санкције ЕУ за неспровођење реформи. 

Иако формално гледано мађарски став према Русији није у овом механизму, аналитичари сматрају да су санкције барем дјелимично мотивисане тражењем од Мађарске да омекша своју подршку Русији и јаче се ангажује на страни Украјине. 

"Независне новине" су недавно писале да су Емануел Макрон, предсједник Француске, и Олаф Шолц, канцелар Њемачке, своје специјалне изасланике послали на Балкан да појачају притисак да све земље региона ускладе своје политике с политиком ЕУ, а рат у Украјини је послужио као катализатор за европске интеграције региона. 

Александар Вучић, предсједник Србије, јуче је за РТС индиректно потврдио да би могло доћи и до ускраћивања средстава појединим земљама, али их није именовао. 

"Не можете да помогнете једнима, него морате да помогнете свима, и то сам договорио с Едијем Рамом да заједнички иступимо с тим ставом", рекао је Вучић за РТС. 

Како РТС сазнаје из извора блиских ЕУ у Њујорку, велики су притисци и очекивања од Србије да се одмах придружи санкцијама против Русије. Како се наводи, европски званичници су то тражили од Вучића. 

Жозеф Борел, високи представник ЕУ за спољну политику и безбједност, одржао је јуче састанак с лидерима западног Балкана на маргинама Генералне скупштине Уједињених нација.

Састанку су, осим Вучића, присуствовали Шефик Џаферовић, предсједавајући Предсједништва БиХ, Дритан Абазовић, премијер Црне Горе, Еди Рама, премијер Албаније, Димитар Ковачевски, премијер Сјеверне Македоније, и Вјоса Османи, предсједница самопроглашеног Косова. Присутан је био и Мирослав Лајчак, специјални представник ЕУ за западни Балкан. 

Из Европске службе за спољне послове јуче су саопштили да се радило о неформалном састанку који се иначе одржава двапут годишње, а да је фокус овог разговора био глобални и регионални утицај рата у Украјини, који су назвали илегалним и неиспровоцираним. 

"Дискусија се водила о томе како се заједно суочити с разорним посљедицама рата на цијене хране и енергената, као и на стабилност и безбједност у Европи и глобално. Високи представник Борел је подвукао спремост ЕУ да западном Балкану пружи појачану енергетску безбједност и да се спријече хибридне пријетње, укључујући манипулације страних субјеката у подручју сајбера и манипулисања информацијама", наглашено је. 

О састанку се јуче огласио и Борел на Тwиттеру, поручивши да су времена тренутно тешка.

"Са земљама западног Балкана, нашим најближим партнерима и будућим чланицама ЕУ, заједно ћемо још јаче одговорити на изазове с којима смо сви суочени, а који су посљедица руске агресије на Украјину", рекао је он. 

Иначе, како су "Независне новине" међу првима писале, Њемачка планира оживљавање Берлинског процеса, а Шолц је након ступања на дужност званично најавио да на јесен планира позвати све земље учеснице на самит у Берлин. 

Бриселски медији јављају да ће бити организован и посебан самит ЕУ и земаља западног Балкана, и то први пут у једној од  земаља западног Балкана, највјероватније у Сјеверној Македонији. До тада се од земаља региона очекује да направе искорак у реформама, како би се убрзао

(БН/Независне)