Мароканци на пропутовању кроз Бијељину

Ових дана кроз Републику Српску и БиХ су се на мотору провозали двоје Мароканаца, отац и кћерка. На европском пропутовању на које су кренули, пут их је водио кроз Бијељину, кроз коју су требали само проћи. Међутим, добродошлица на коју су наишли и срдачност којом су се одушевили, натјерала их је остану неколико дана. Наша екипа се дружила један дан са овим необичним двојцем на двоточкашу.

Република Српска 17.09.2022 | 20:30

Кћерка и отац Сумаја и Антонио Перез на пут мотором кроз Европу, дуг скоро 11.000 км су кренули 01. септембра. Из родног Марока, пропутовали су кроз Шпанију, Француску, Италију, Албанију, Црну Гору и стигли у Босну и Херцеговину, која је отприлике на пола планираног пута. Стигли су у Семберију гдје су се задржали много дуже од планираног. 

“Свака земља има нешто посебно, али овдје је толико богатство историјом, затим нас је одушевила природа, на једном мјесту видјети планину, језеро, толико зеленила... А изнад свега највећи утисак на нас је оставила топлина коју људи носе и пружају. Једноставно осјећате да сте добродошли, људи су отворени, отворе вам своју кућу и просто дају све што имају. То је заиста прелијепо”, каже Сумаја Перес.

“Одушевљен сам и људима и природом. Прелијепи погледи, зеленило, ријеке, језера… На сваком кораку гостољубивост, срдачност и спремност да се помогне. Менталитет ових људи је доста сличан са нашим. Хвала нашим дивним домаћинима”, додаје Антонио Перес.

Домаћин породици Перез била је и Туристичка организација града Бијељине која их је упознала са Семберијом, културно историјским споменицима, туристичким атракцијама и наравно са гастро понудом која им се посебно свидјела. 

У току разговора са нашом екипом почела је да пада киша, међутим Антонију то није сметало, јер је навикао на такве ствари.

“Не смета ми, то је нормално, то је дио авантуре...најтеже је возити дијеловима који нису асфалтирани.”

“Путовање мотором је дефинитивно другачије искуство, немате комфор који имате у ауту. Опрема је доста тешка, ако пада киша, покиснућете, морате да правите чешће паузе, отприлике на сваких 200 километара, јер ноге већ почну да вас боле, морате да станете, прошетате мало, опустите се. Као сувозач, што сам ја, не можете наравно да спавате… Али са друге стране је дивно, мени се заиста свиђа. Можете да осјетите праву авантуру”, додаје његова кћерка Сумаја.

“Од досадашњих путовања, Африка је оставила велики утисак на мене. Могу рећи да је то путовање било тешко. Поред велике врућине, људи су јако компликовани , тешко је објаснити, све што траже је новац”, каже Антонио. 

61-годишњи Антонио је Шпанац, кога је љубав прије 30 година, одвела пут Марока. Плод љубави је петоро дјеце. 24-годишња Сумаја, 4 је дијете по реду.

“Рођена сам у Мароку, а уназад 6 година живим у очевој родној Шпанији, гдје студирам логопедију, тачније завршавам студије. Говорим арапски, шпански, француски, други језик у Мароку поред арапског, и енглески. Имам млађег брата и још троје браће И сестара. И да, дефинитивно ми је жеља да наставим са оцем да истражујем свијет на овај начин”, каже Сумаја.

Након Бијељине, породица Перез путује у Србију а потом за Румунију, Молдавију, Мадјарску, Хрватску, Словенију и Италију, а потом слиједи повратак у Мароко. И, поздрављајући се са нама, машу, обећавају и сигурни су да ћемо се поново видјети, јер кажу Семберија и БиХ имају нешто што ће их поново вратити себи...

(БН)