Сједи, 1: Прелетачи и посебне сједнице скупштине

Да изборна воља грађана не значи пуно појединцима у политици, најбоље је показао посљедњи сазив Народне скупштине Републике Српске који ће дефинитивно остати упамћен као сазив прелетача. У само једном мандату чак трећина сазива је промијенила страначки дрес. Најзанимљивији су свакако дупли прелетачи.

Република Српска 17.09.2022 | 20:07

Посебан проблем су скупштински клубови које плаћају грађани Српске. Након избора их је било 6, а сада их је 8. Нове клубове посланика направили су ДЕМОС и Уједињена Српска која је клуб добила захваљујући Костадину Васићу, који је изборе добио као члан СДС-а. Поред тога скупштина је добила и нове посланичке групе у које су се скоцентрисали Социјалистичка партија Српске и НДП Драгана Чавића као и независни посланици који су одлучили да дјелују самостално након свих парламентарних турбуленција.

 „Самим уласком у овај Парламет добили смо четвртог потпредсједника који кошта око 400 хиљада марака. Па смо добили два нова клуба који заједно за потпредсједником коштају око милион марака грађане РС. Потпуно непотребно.“ , каже Миладин Станић, шеф Клуба посланика СДС - а у НС Републике Српске.

Одлив појединаца из опозиције је снажно почео 2014. године, са афером  „два папка“, када су Војин Митровић и Илија Стеванчевић који су данас на значајним функцијама, напустили тада опозициони НДП и Партију уједињених пензионера која је имала заједничку листу са СДС – ом. То је био почетак суноврата највишег законодавног тијела у Републици Српској, сагласни су у опозицији.

 „У складу с тим ја морам рећи да је тој неефикасности допринијело и руководство скупштине које је урадило све што је у њиховој моћи да смањи појављивање и утицај опозиције. То је једна карактеристика. Друга је да су СНСД и Влада урадили све да понизе скупштину која је постала обичан сервис извршне власти, оружје у рукама режима с којим су они радили шта су хтјели“, поручује Игор Црнадак, посланик ПДП - а у НС Републике Српске.

 „Ми ту имамо доминацију већине. Они су мијењали Пословник о раду да ми не можемо расправљати. То довољно говори колико се они боје јавне ријечи. Посебне сједнице нису дале никаквог ефекта. Који су ефекти? Је ли основана Агенција за лијекове, је ли се Министарство одбране вратило на ниво РС, јесмо ли вратили себи Управу за индиректно опорезивање? Тако да су то све биле представе за јавност“, пита Милан Радовић.

 Занимљиво је да је у посљедњем четворогодишњем сазиву Парламента Српске одржано тек 22 редовне сједнице и чак 35 посебних. Очекивано, руководтсво Народне скупштине РС све правда епидемијом вируса Корона.

 „Морате се сјетити да неких четири мјесеца нисмо засједали због пандемије вируса Корона. Мислим да смо у том периоду имали највише засједања посебног карактера. Мислим да смо радили добро, и да је НС Републике Српске остала најдинамичнији законодавни орган у Републици Српској“, поручује Денис Шулић, потпредсједник НС Републике Српске.

Новинари који годинама прате рад посланика у посљедњих неколико сазива Народне скупштине Републике Српске кажу да се чини као да људи који су у Парламету нису разумјели због чега их је народ изабрао да сједе ту. 

„Прво морам да напоменем да су сви новинари већ одавно констатовали да смо имали више посебних сједница него редовних. Често не видимо смисао тих редовних сједница када видимо шта је на дневном реду. Ако је сада у овом сазиву овако, бринем се шта би могло бити у следећем, јер сваки сазив је мало гори од оног претходног. Имам утисак да људи долазе на сједнице без неке претјеране потребе и да се све ово одржава ради неких политичких поена, нисам сигурна колико грађани уопште имају користи од њих, поготово од ових посебних сједница“, каже новинар Љиљана Смиљанић.

Иако су доминирале посебне сједнице у посљедњих пола године, Влада Републике Српске као предлагач Закона о ребалансу буџета није сматрала за сходно да је то приоритет за посебну сједницу, како би се већи прилив новца у буџет расподијелио на прави начин, већ је расправу о томе оставила новом сазиву Народне скупштине Републике Српске.

(БН)