Гдје је реформа: Школство РС је у канџама политике!

Док се број студената у Републици Српској осипа из године у годину, нема конкретне реформе у високом образовању.

Република Српска 12.09.2022 | 08:43

Тренутно је у току други уписни рок на универзитетима у Бањалуци и Источном Сарајеву.

УКУПНО СЛОБОДНИХ МЈЕСТА 1.688

Универзитет у Бањалуци 807

Универзитет у Источном Сарајеву 881

(Отворено је укупно 1.688 празних мјеста за упис студената. Од тог броја 807 на Универзитету у Бањалуци, а 881 на Универзитету у Источном Сарајеву.)

У Републици Српској сваке године више од 1.000 мјеста на факултетима остане непопуњено. Дошло се до тога да на појединим катедрама има више ангажованог академског особља, него студената.

“Имамо проблем са незаинтересованошћу младих људи да наставе студирање овдје, јер су дјеца оштроумна виде како се ситуација креће и да се људи који су на лажне начине дошли до неких позиција, а најмање уз помоћ свог неког рада награђују.”, каже за БН социолог Владимир Васић.

Док факултети одумиру. Шта је са реформом високог образовања у Републици Српској? Министар за научнотехнолошки развој, Срђан Рајчевић, још у јануару најавио је ревизију студијских програма.

“Ми смо сада у процесу припреме приједлога краткорочних и дугорочних које ћемо упутити Савјету за високо образовање. Она се тичу реформулације појединих студијских програма на којима имамо мањак интересовања. Мањак интересовања није везан само за ове уписне рокове, него и за протекле.”, каже за БН Срђан Рајчевић, министар за научнотехнолошки развој Републике Српске.

Новац који се издваја за науку и технолошки развој, недовољан је и за опстанак тих грана, па не можемо рећи да имамо улагања у ове сврхе већ њихово суфинансирање, став је дијела интелектуалне елите.

Небојша Ђурић, виши асистент математике на Универзитету у Бањој Луци, наводи да су за реформу високог образовања друга препрека полтички услови.

”Њих нема и неће их бити све, док учитељице морају да скупе одређени број гласова, док наставници се наши налазе на листама зато што морају и морам да кажем све док универзитетски професори ћуте.”

Високо образовање је на маргини у цијелој БиХ, а покушаји реформе, не дају суштинске резултате, сматра струка.

“Ако желимо покушати пружити прилику не само домаћем становништву, него реформисати универзитете да одговоре комплетном тржишту рада и привући радну снагу, привући студенте који желе студирати у БиХ, радикалне ствари се морају дешавати. У супротном ћемо често моћи чути кукњаву углавном од наших државних универзитета који кажу да нема више ни студената да се све мање и мање уписује, а у ствари то је посљедица небриге о високом образовању.”, истиче за БН економиста Фарук Хаџић.

“У једном друштву гдје се не цијени знање и стручност сматрам да је реформа високог образовања заправо и немогућа, јер ће свака реформа у једном таквом односу бити бесмислена.”, додаје Небојша Ђурић, виши асистент математике на Универзитету у Бањој Луци.

Квалитетно образовање је полазна тачка развоја сваког савременог друштва. Међутим, за корак ка реформи потребно је да струка проговори и врати вјеру младима да је знање пут до успјеха, коју је политички дискурс владајућих увелико угушио.

(БН)