БиХ рекордер по број странака - Сви хоће у политику

БиХ је рекордер у Европи по броју политичких странака па се поставља логично питање, да ли то значи да је политика у БиХ најуноснији бизнис? По свему судећи, јесте, али главни разлог постојања великог броја странака је трговина бирачким одборима, тврде политички аналитичари и невладине организације.

Босна и Херцеговина 08.09.2022 | 20:29

Ако се питате да ли је БиХ бар на неки начин прва у Европи, одоговор ће вас сигурно изненадити јер заправо јесте. Али како то обично бива, њена позиција се не огледа у највећем економском напретку, или у борби против криминала и корупције већ, по броју политичких странака.

Њихов број се у посљедњих 26 година утростручио, па сада имамо једну странку на 30 хиљада становника. Оправдано се поставља питање, да ли је политика у БиХ најуноснији бизнис.

Политички аналитичар Ивана Марић каже да  јесте, а нарочито када говоримо о могућности илегалне зараде, јер ако говоримо о легалној заради то и није тако уносан посао, осим ако нисте дио парламента БиХ и Савјета министара.

„На нижим нивоима то и нису тако енормно високе плате и то је можда разлог због чега подузетници и способни менаџери не желе да се укључују у политику, јер могу више да зараде у својим пословима. Међутим они који рачунају на нелегалну зараду, намјештање тендера, јавних набавки, на нелегално запошљавање и наплаћивање радног мјеста  они желе ући у политику јер не може се поредити колико они зараде у политици а колико би зарадили да заиста уђу на тржиште и питање је да ли би их ико и запослио“, истакла је Марић.

Европски парламентарци могу да позавиде нашим политичарима на зарадама, јер се њихове плате не моги ни поредити, као што се не може поредити наш животни стандард који је испод сваког нивоа у односу на њихов, па је и логичан закључак комуниколога који тврде да је у БиХ наметнута атмосфера да без политике нема ни живота.

А, да је политика код нас одавно постала најпожељније и што је најважније најплаћеније занимање, потврђују и представници Транспаренси интернешнала.

„Што се тиче политике и уносног бизниса, то је тренд нажалост. У овим земљама се толике злоупотребе дешавају да је најлакши пут до новца, заправо кроз политику“, казао је Срђан Траљић, портпарол Транспаренси интернешнала

На овогодишњим изборима чак 31 политичка партија и коалиција жељи да има посланике у будућем сазиву Народне скупштине Српске. На листама је 1439 кандидата који ће тражити своју шансу, а само су 83 фотеље, па се намеће још једно логично питање, да ли се они засита надају тој фотељи или се иза свега крије још нешто.

Из Транспарени интернешнала истичу да је оно што се крије иза великог броја политикхих партија,  заправо трговина бираким одборима.

„Имамо један озбиљан проблем гдје се исти број чланова бирачких одбора даје свим политичким партијама и многе мале странке и њихова једина сврха је трговина бирачким одборима. Ми смо имали ситуације да се странка која носи назив „Чапљина у срцу“ кандидује за локалне изборе у Добоју.

Од политичких субјеката  насупили, мислим да је велика већина имала од 0 до 10 гласова. Дакле њихова улога и сврха није била освајање гласова, него куповина мјеста у  бирачким одборима која контролишу велике странке. Имали смо и масовну крађу гласова, масовно дописивање гласова грађана који не изађу на изборе, а онај који контролише све чланове бирачких одбора то  може да уради", додао је Траљић.

Да је кључ великог броја политичких странака у БиХ трговина бирачким одборима сматра и политички аналитичар Ивана Марић.

" Ми знамо да су то слабе такче изборног система.  избори нису јефтини. Ви морате платити да би сте учествовали, посебно на вишим нивоима и онда се једноставно питате, зашто би странка која апсолутно зна да неће проћи за тај ниво се пријављује за изборе и онда схватите да ће они добити више новца него што су уложили. У то не рачунају на гласове не рачунају чак ни на улазак у парлменте, већ рачунају на продају, и ми то сви знамо, одговорни то знају и ништа не раде да се то промјени. Вјероватно и то очекујемо од високог представника“, истакла је Ивана Марић.

За предстојеће изборе ЦИК је овјерио 90 политичких странака, 17 независних кандидата и 38 коалиција, што је за 22 странке и 2 коалиције више у односу на изборни период 2014.- 2018- године. Занимљив податак је и то што је од избора до избора све већи број политичких субјеката, а људи су исти.

(БН)