Да ли свака смоква у себи има угинулу осу?!

Обична, питома смоква (Фицус царица) је велики листопадни грм или мање дрво пореклом из западне Азије и с Медитерана. Узгаја се од давнина и једна је од најстаријих култивираних воћки.

Занимљивости 01.09.2022 | 16:31

Да ли свака смоква у себи има угинулу осу?!

Најстарије стабло смокве за које се зна да су га засадили људи је 2.300 година стара Света смоква (Фицус религиоса) која се налази на Шри Ланки.

Једна занимљивост која се веже за смокве је прича да се унутар сваке зреле смокве налази - мртва оса. Према некима, управо су мртве осе заслужне за хрскаву структуру на коју наилазимо у центру ове воћке, док други говоре како је оса унутар зреле смокве већ потпуно разграђена.

Конкретних информација о томе да ли се у смоквама заиста налазе мртве осе баш и нема, па је Индеx одговор потражио код прве особе у Хрватској која је докторирала на тему смокава, код агронома Жељка Пргомета који већ више од 25 година на својој плантажи у Истри узгаја 20 сорти ове воћке.

Др сц. Пргомет каже како је велики противник онога што назива контразнањем, а натписе и текстове с којима се и сам сусрео о овој теми управо је тако описао, пише Индеx.

Како је саговорник објаснио, процес оплодње смокве у којем учествују врло мале осе из рода Бластопхага гроссорум зове се капрификација. Цветове опрашују мале осе које у плод смокве улазе у потрази за прикладним местом за полагање јаја. У облику јајашца презимљују у малим плодовима дивље смокве, а активирају се у пролеће када женске осе излазе напоље и "врше услугу опрашивања". У плоду остају мушке осе које се у следећа три месеца, колико плоду треба до зрелости, потпуно разграде. Без ове услуге опрашивања, дивље смокве се не би могле саме размножавати семеном, а заузврат пружају сигурно уточиште и храну следећој генерација оса. Овде је најважније да се овај процес односи на дивље сорте смокава које имају три рода годишње, али не и на оне сорте смокава које смо навикли да једемо и које годишње рађају само два пута.

Обична, питома смоква (Фицус царица) и њене бројне сорте не захтевају опрашивање осицом или поленом с другог стабла и др сц. Пргомет уверава да смокве које смо навикли да једемо нису опрашене уз помоћ оса.

<имг срц="хттпс://www.ртвбн.цом/стораге/галлерy/2022-09-01/09012022035420.јпг" алт="" wидтх="830" хеигхт="512" />

Смоква је једна од ретких култура воћа које се ретко или готово никако не третирају пестицидима тако да сигурно спада међу најмање третирано воће које користимо у прехрани, а по својим је нутритивним вредностима у врху воћних култура. Осим што нису третиране пестицидима, сада можемо бити сигурни да су смокве погодне и за вегански начин исхране.

(Телеграф.рс)