Шта се дешава: Младост одлази с ових простора

- У прва четири мјесеца ове године из БиХ и Републике Српске у Њемачку  је отишло радити 162 медицинских сестара и техничара, што је 19 више него прошле године- говоре то подаци Агенције за рад и запошљавање БиХ.  Колико је ситуација драматична говори и податак да је у посљедњих седам година скоро шест хиљада медицинских радника и његоватеља напустило ову земљу.

Љекари у Босни и Херцеговини и Републици Српској налазе се у тешком положају, а због лошег стања се одлучују на напуштање своје државе те проналазак ангажмана проналазе у уређеним европским земљама.

Тачна евиденција љекара који су напустили Босну и Херцеговину и Републику Српску не постоји, међутим илустрације ради, подаци Љекарске коморе ФБиХ кажу да је БиХ само у 2018. напустило 267 љекара. Годину раније тај број био је већи јер су БиХ напустила 362 љекара с подручја ФБиХ.

Слободан Станић, некадашњи министар здравља Републике Српске и једини који је дао оставку у владама СНСД-а, истиче да је суштина проблема у квалитету одласка, односно квалитетнији и способнији љекари масовно одлазе и то најчешће због несређеног и хаотичног стања у здравству.

„Ми имамо стално негативну селекцију да они слабији остају а они бољи одлазе. То се најбоље може видјети у школама страних језика гдје млади који студирају или медицини или високу здравствену паралелно проучавају курсеве њемачкој језика. Било би још теже стање да је покривено енглеско говорно подручје“, каже Станић.

Одређени број доктора медицине по окончању факултета одмах одлази из државе, чак се и не пријави у љекарску комору. Посебан је проблем што из БиХ одлази најмлађи и најспособнији кадар.

Због чега је то тако, питали смо Давора Хрњића из Удружења синдикалне организације медицинских радника.

"Оно што ми чекамо јесте побољшање услова рада, поготово у Приједору. Чекамо ту реконструкцију или изградњу нове болнице. Једноставно медицина толико напредује да морате имати добру опрему и добре услове рада. Уз добар кадар гарант је добар рад и добар третман свих пацијената , а то је најбитније“, одговара он.

Из Синдиката медицинских сестара и техничара Ивана Давидовић наглашава да је један од водећих разлога економски.

"Ипак је медицина једна специфичност и пуно је ту одрицања, људи раде по 12 или 24 сата. Здравствени радници су људи, имају своје породице, своју кућу. Није им живот болница... Власт баш нема слуха за нас здравствене раднике. Маса установа не плаћа сате као и моја установа, него се дају слободни дани. Ту су послодавцу одријешене руке“, каже она.

Приједорском дому здравља недостају доктори медицине, кажу из ове здравствене установе и додаје да пресподјелом рада покушавају надокнатити тај недостатак.

Ивана Шалабалија портпарол Дома здравља Приједор, каже да тој здравственој установи тренутно недостају доктори медицине.

"Имамо одсуство докторица због трудничког и породиљског боловања, као и процеса усавршавања, односно доктора који се налазе на специјализацијама те нам је због тога организација рада отежана“, каже она.

Одлазак медицинског кадра највише брине грађане, нарочито оне старије. Ако се у обзир узме непрекидни тренд одласка љекара, поставља се питање- ко ће нас лијечити ?

Одлазе љекари, одлази младост , одлази и памет...

Више у прилогу БН ТВ:

(БН)