Већи дио приноса уништила суша - хоће ли бити зимница?

Високе температуре и суша уништиле су добар дио приноса поврћа због чега се на јесен може очекивати њихово поскупљење. То доводи у питање прављење зимнице јер је већина грађана већ сад одлучила да је не прави.

Република Српска 20.08.2022 | 20:06

Кисели купус, паприка, краставци, ајвар, кувани парадајз… бурад, флаше и тегле пуне зимнице попуњавале су крајем љета и почетком јесени полице у шпајизима и подруме сваког домаћинства

Овог љета је суша узела данак. Сва је прилика да се ове године добро познати мирис зимнице неће ширити са сваке трпезе.

Грађани Бијељине кажу да су цијене на пијаци толико високе да ће зимницу мало ко правити, а да је тешко и ономе ко је садио поврће за себе јер је суша све уништила.

Неки су ипак спремни да неки фениг одвоје за, како кажу, бар паприку и купус.

Новац који успију да оставе за стране, одричући се свега, већина грађана ће потрошити на куповину огрева.

“Купићу дрва и угаљ, то се мора имати. Кад си сит можеш да сједиш у хладној соби, а кад си гладан, не можеш”, каже једна старија Бијељинка.

Никад топлије љето оставило је несагледиве посљедице на површинама на којима нема система наводњавања. Младен Митровић из Црњелова код Бијељине, који између осталог производи и паприку, каже да је производња на отвореном немогућа.

“Доње Црњелово је 99 % у пластеничкој производњи, на отвореном више не ради нико. Паприка тако више не може да се произведе, плодови горе…. Пластеници морају да се закрече, тражи то пуно радника, пуно посла, хемије, заштите, окопавања, прихране. Мислим да губимо производњу паприке, да су то неки задњи трзаји моје генерације и неких млађих људи”, каже Митровић.

Младен Савић, пољопривредник из истог села, објашњава да би било апсурдно почињати рад без система за заливање.

“Није исто кад заливате системом по 10 сати и седам дана у недељи, кад га не гасите. Дизел се троши у ненормалним количинама. На њиви од четири хектара за седам дана потрошио сам 1.000 КМ самоз а дизел. Систем за заливање ради нон стоп, да земља и плод не би изгубили влагу, а сунце оштетило плодове”, истиче Савић.

Цијена њихових производа, кажу пољопривредници, ни изблиза не покрива трошкове производње. Савић каже да би цијена њихових производа требало да буде далеко виша да би нешто добили.

“Не могу да кажем да би требало да буде 100 одсто већа, али за 50 одсто би требало, за све производе и усјеве. Очекујемо да ће бити слуха код откупљивача како би та цијена била мало повећана, да бисмо и сљедеће године могли да наставимо са нашим радом”, нада се Савић.

Митровић, који производи и лубеницу каже да је њена цијена у јулу била јако ниска баш када су температуре биле екстремно високе.

“Имали смо лошу цијену од 10-15 фенига, самим тим нисмо могли да покријемо трошкове. Сад је тренутно мало боља цијена међутим, суша је учинила своје своје, то је све изгорјело. Дошли смо дотле да само неколико људи у селу има лубеницу за продају”, наглашава Митровић.

Свака сљедећа година је за пољопривредне произвођаче све тежа. Поред све скупље производње и суше, проблем који их прати је и хронични недостатак радне снаге. Сви то ће једног по једног пољопривредника тјерати са њиве све док не остану празне, упозоравају пољопривредни произвиђачи.

(БН  Фото:БН)