Одлазе љекари, хирурзи, педијатри: Хоће ли нас имати ко лијечити?!

У прва четири мјесеца ове године из Босне и Херцеговине је само у Њемачку отишло 162 медицинских сестара и техничара, што је 19 више него лани – подаци су Агенције за рад и запошљавање БиХ.

Ово су подаци само једне институције  које посредују у запошљавању медицинских сестара И техничара иностранству, и која не располаже подацима колико им се придружило љекара, јер се Споразум о запошљавању радника између БиХ и Њемачке односи само на медицинаре са средњом медицинском школом.

Колико је ситуација дрматична говори још један податак Агенције-  само у периоду од 7 година, од 2013. до 2020. године, у Њемачку је отишло радити 5.858 медицинских радника и његоватеља!

Нажалост тачна евиденција љекара који су напустили БиХ не постоји, међутим, илустрације ради наведимо да  податке Љекарске коморе ФБиХ,  који кажу да је БиХ је само у 2018. напустило 267 љекара. Годину раније тај број био је већи јер су БиХ напустила 362 љекара с подручја ФБиХ!

Да је ситуација лоша потврђују и посљедња истраживањима Свјетске здравствене организације која кажу да најмањи број љекара у односу на број становника на нивоу државе имају Албанија и Босни и Херцеговина.

Тако у Албанији на 100.000 долази 120 љекара, што је најлошији омјер у цијелој Европи, док у Босна и Херцеговина на 100. 000 становника долази 160 љекара. Поређења ради просјек ЕУ је 362 љекара на 100.000 становника.

У истраживању које БУКА провела у години прије пандемије болнице у БиХ су вапиле за анестезиолозима, хирурзима, патолозима, радиолозима, педијатрима и психијатрима, због чега се неријетко дешавало да су пацијенти у клиничким центрима који дјелују у БиХ мјесецима морали чекати на специјалистичке прегледе.

Болници Градишка и сада недостају радиолози, љекари интерне медицине и анестезиолози.

Дом здравља Приједор је једно вријеме био принуђен привремено смањити број долазака доктора у теренске амбуланте породичне медицине. Тврдили су да би проблем био ријешен запошљавањем нових љекара, али њих једноставно нема на бироу.

Зворнички Дом здравља је само у прва два мјесеца ове године напустило пет доктора опште медицине и један специјалиста породичне медицине.

А да је здравство у огромним проблемима, да кадар масовно одлази, да су обим посла и одговорности  огромни, док истовремено технички и технолошки уопште нисмо напредовали, за  Буку је још раније изјавио Горан Бјековић из Болнице у Зворнику и члан Главног одбора Струковног синдиката доктора медицине РС.

Каже да иако нико не располаже тачним подацима колико је љекара напустило Републику Српску или Босну и Херцеговину, ради се о великим бројкама.

Разлози за одлазак су вишеструки, истиче, - лоши услови рада, лоше плате, катастрофалан однос власти и институција према медицинском кадру, па по завршетку школовања млади немају никакав мотив да се овдје запосле, а они који раде, размишљају само да оду, или су већ отишли.

“Људи више немају сигурност у неку будућност овдје. Све је постало несигурно, а подцјењивачки однос власти сувишно је и коментарисати. Више чак ни нема најава да ће бити боље, све је горе и горе. Здравство је у све већој дубиози, обим посла и одговорности су огромни, технички и технолошки уопште нисмо напредовали.

Ми у болници Зворник највише се бавимо траумом - удеси, падови, повреде на раду, и ми пацијенте оперишемо техникама које смо радили прије 30, 40, па и 50 година. Комплетно здравство не напредује, нешто мало одскаче УКЦРС, али и то је мало, а и они имају недостатак кадра”, истиче Бјековић и додаје да је застрашујуће што домаће власти не раде ништа како би понудиле алтернативу.

Напомиње и да би ситуација била далеко гора да земље са енглеским говорним подручјем траже медицински кадар, као што то раде Аустрија и Њемачка.

Стога је и даље најдоминантнији одлазак медицинских сестара и техничара, а ипак нешто мањи љекара.

Љекари из Републике Српске се, додаје, често одлучују и за одлазак у Федерацију БиХ и Србију.

Поприлично алрмантнна ситуација са медицинским кадром била је разлог и што је на посљедњем Савјету за здравље РС договорено да до краја љета свим здравственим установама буде упућен допис да одговоре какво је стање кадра и шта им је потребно.

(БУКА)