Спрема се за најгоре: Шта ЕУ ради да уштеди гас?

Краће туширање, слабије освјетљење, знојење у канцеларији, то су неки од начина како Европска унија наредних мјесеци планира да штеди гас. А штеди јер жели да буде спремна за најгоре - могући потпуни прекид снабдијевања руским гасом.

Свијет 10.08.2022 | 07:27

Међутим, кратки преглед који је направила агенција ДПА показује да неке чланице ЕУ до сада нису представиле своје мјере којима намјеравају да остваре ванредни план штедње из Брисела.

Ванредни план ступио је на снагу у уторак и предвиђа да 27 земаља потрошњу гаса од почетка августа па до краја маја 2023. добровољно смањи за 15 одсто у односу на просјечну потрошњу у посљедњих пет година. Ако то не буде довољно, може да почне и обавезна штедња.

Њемачка, која је нарочито зависна од руског гаса, према наводима министарства привреде може да уштеди и више од 15 одсто. Зато од краја јула струју поново производи и једна електрана на камени угаљ, која је била у резерви.

Према владиним плановима, биће поново стављене у погон и додатне, укључујући и електране на лигнит. Уз то, држава покушава да мотивише грађане да штеде енергију. У плану је и уштеда у јавним објектима, у којима више неће бити гријања у просторима који се само повремено користе, попут ходника или фоајеа. Гријање на гас у стамбеним зградама биће провјерено и по потреби смањено. Предузећа ће добити могућност да неискоришћене количине гаса продају.

И Аустрија се оријентише на друга горива, па ће тако ако затреба поново покренути угашену термоелектрану Мелах. Уз то, велики погони и електране ће од јесени као алтернативе моћи да користе и нафту, а трошкове адаптације сносиће држава. Најесен креће и кампања за штедњу енергије. Међутим, људи у Аустрији већ штеде: због високих цијена су, према подацима министарства енергетике, у првих шест мјесеци потрошили око седам одсто мање гаса него у исто вријеме прошле године.

У Француској у штедњи треба да предњаче јавна управа и приватна привреда. Већ се разрађују планови за различите секторе, између осталог за климатизацију и освјетљење зграда. Администрацији је, на примјер, наложено да електричне уређаје не држи на стендбај моду, да мање расхлађује и смањи гријање. Неки супермаркети су најавили да ће строже пазити да затварају врата када су укључени клима-уређаји, а влада то жели да спроведе у свим продавницама, ако треба и новчаним казнама.

Истовремено, Француска планира и да припреми за зиму већ искључене нуклеарне електране и да убрза производњу енергије из обновљивих извора. Холандија наду углавном полаже у штедњу становништва, а то и уз апеле грађанима да се краће туширају и да смање грејање за барем један степен. Није, међутим, искључено да ће индустрији бити наметнуте неке обавезе, што треба да буде објављено кад почне јесен.

Холандија је и иначе од почетка енергетске кризе мјесечно трошила око 25 одсто мање гаса него ранијих година. И у Белгији је већ и због саме цијене гаса потрошња у првом полугодишту смањена у односу на раније, а влада је додатно позвала грађане на штедњу енергије. У Италији у државним канцеларијама клима-уређај смије да расхлађује до 25 степени, а гријање је са 20 смањено на 19 степени. Влада размишља и да гријну сезону скрати за двије недјеље. За индустрију тренутно нису предвиђена никаква ограничења у потрошњи гаса.

Слично је и у Грчкој, гдје клима у администрацији сме да расхлађује само до 26 степени. Уличног освјетљења ће бити само гдје је најнеопходније. Уз то, у току је програм који финансира ЕУ, а који грађанима омогућава да старе клима-уређаје или фрижидере замијене за нове који штеде енергију. И Грчка планира да поново покрене неке електране на угаљ, а да неке електране на гас преусмјери на нафту.

У Шпанији ће убудуће све јавне установе, као што су робне куће, биоскопи, радне просторије, хотели, жељезничке станице или аеродроми, своје просторије моћи да климатизују на максимално 27 степени, и да грију на највише 19. Освјетљење канцеларија које се не користе, излога или на споменицима, биће искључивано послије 10 увече.

Финска је потрошњу гаса, према владиним подацима, у посљедњих 10 година већ преполовила, а од руске агресије је још смањила. Влада зато сада не уводи нове мјере. Циљ уштеде већ је достигла и Данска.

У Естонији је потрошња, према владиним подацима, такође већ опала за 16 одсто у односу на просечну у протеклих пет година. Ипак на оператере гријања и индустрију апелују да штеде гас и да се пребаце на друге енергенте. У долазећој гријној сезони, гас ће дијелом моћи да буде замијењен и домаћим, иако климатски штетним уљним шкриљцем. Литванија такође неће морати додатно да штеди. Разлог је, уз смањену тражњу због поскупљења гаса, и то што главни град Вилњус у гријној сезони планира да гас замијени лож-уљем. У Летонији влада још разрађује смјернице како да се спроведу мјере штедње ЕУ.

Са друге стране, национално-конзервативна влада Пољске наводи да је циљ ЕУ о уштеди од 15 одсто не обавезује. Варшава наглашава да је то добровољно. И у Мађарској десничарска влада премијера Виктора Орбана категорички одбацује реализацију циљева Брисела. У Чешкој се влада углавном узда у добровољну штедњу, а грађани су због цијена гаса заиста већ и смањили потрошњу. Ни у Словенији још нема конкретних планова, као ни у Бугарској, где прелазна влада до сада није увела никакве мјере.

(Тањуг/АП)