Волео бих да Београду кажем хвала за све, макар то било последње збогом!

Храброст, истрајност и снага, особине су које красе легенду црногорске и југословенске музичке сцене Зорана Калезића, који упркос тешкој животној борби са болешћу не посустаје и не одсутаје од музике.

Забава 04.08.2022 | 18:29
Волео бих да Београду кажем хвала за све, макар то било последње збогом!

Више од 50 година присутан је на музичкој сцени, својим песмама и хитовима обележио је један леп период у народној музици, а недавно је објавио албум "Споменар" на којем се нашла и песма коју је посветио својој супрузи Ирени.

Zoran Kalezić, rak, pevač
ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН КУРИР ТВ
 

- Имам такав однос према животу, навикао сам да се борим. Откако сам пошао одавде као дечак, па све досад, живот ме је тако водио. Стално сам се морао сналазити, спашавао душу од ствари које су ме доводиле до очаја - почео је Калезић разговор у емисији.

О канцеру није превише хтео да прича, свестан да се бори с веома тешком болешћу.

Zoran Kalezić, rak, pevač
ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН КУРИР ТВ

- Свестан сам ситуације у којој се налазим, али сам свестан и опредељења да живим на свој начин. Нисам научио на живот с канцером, на хемотерапије и зрачења. Ја сам научио да певам, искрено имам презрење према тој болести која људима одузима право на нормалан живот. Бавићу се музиком до свог последњег дана, радио сам претходне две године знајући шта ће ме снаћи. Не знам како уметник може да постоји без тавог става према животу.

Калезић је открио како је настала песма "За Ирену" коју је посветио својој супрузи.

- Она је мој спас. Ми мушкарци често заборавимо, занесени својим личним усхићењима, да нам је потребан неко ко ће бити уз нас кад нам је најтеже. Имао сам срећу да наиђем на такву особу. Идеја да створим ту песму није моја него једне даме, Наталије Преочанин Самарџић, која је писала мој евергрин "Шта ће мени вино и песма цигана". Кад је чула да сам болестан, заједно с мојим кумом набавила ми је неке ствари које ми помажу у овој борби. Рекла ми је да сам је прославио и да је пратила моју љубав са Иреном. Додала је да пише песму о томе и питала ме за мишљење. Пристао сам, али да ја додам нешто своје. Она је користила метафоре, а ја испричао детаље кад сам срео Ирену.

Zoran Kalezić, rak, pevač
ФОТО: ПРИНТСЦРЕЕН КУРИР ТВ

Калезић истиче да је у Црној Гори љубав својеврсна табу тема и да он има обавезу да прича о њој.

- Касно сам се ослободио предасуда да треба да се стидимо љубави. Живео сам у миљеу у Црној Гори где је љубав била срамота, не знам зашто. Нико није видео баку и деку загрљене. Онда сам експлодирао, и у инат младима осетио потребу да саопштим јавно. Немам ја времена да мислим о канцеру сем кад ме он подсети неким мукама које ремете мој мир. Идем ја даље, желим да охрабрим све људе који верују у оно што раде и да се не предају.

На питање како је реаговала његова супруга кад је чула песму, Калезић открива.

- Жене су створене да буду пажене и мажене. Ирена ме једном питала што не напишем нешто о нама. Ја јој кажем да пишем кад сам тужан, а она ће мени па био би тужан да те оставим на пар година. То је чучало у мени, била је поред мене кад сам кориговао Наталијин, иначе сјајан текст. Жена кад вас воли и припада вам, она вам се даје, не знам како да вам објасним колико јој то значи. И женама које слушају, то је песма о свим љубавима.

На крају разговора, Калезић је поделио своју најинтимнију жељу.

- Жеља ми је да још једном дођем у Дом синдиката у Београду и својој публици кажем велико хвала, макар то било и моје последње збогом.

(Курир.рс)

Коментари / 0

Оставите коментар