БиХ прошле године остала без града величине Тузле

Многи су пут, онај физички до Европске уније или и даље већ прешли. Јесу ли сви сретни? Наравно да нису. Но овдје су, кажу, предуго чекали.

Босна и Херцеговина 04.08.2022 | 07:07

Док млади у БиХ најчешће поручују да се у држави не мијења ништа, оно што се константно мијења јесте њихов број. Све их је мање. Сваке године хиљаде и хиљаде људи спакује кофере и напушта земљу.

БиХ је само током прошле године остала без града величине Тузле. Заправо, 170 хиљада људи напустило је БиХ током 2021. године. Од 2013. па све до данас БиХ је напустило пола милиона људи. Један од поражавајућих података јесте да свака друга млада особа размишља о одласку.

О одласку размишљају јер их депримира стална напетост и изостанак покретачке енергије. Политика, кажу, све чини да отежа и обесмилили живот овдје.

”Младима је пун кофер тога… и због тога напуштају државу. Причао сам са многим младим људима који једва чекају да се одрекну држављанства јер им држављанство других држава нуди много веће перспективе”, наводи нам Џенан Машетић из Уније за одрживи повратак.

Држављанства се тако до сада одрекло скоро 100 хиљада људи. Ипак, нада још постоји. Постоје млади који очекују промјену и свој живот желе градити баш овдје. Управо таква је Милена Черемиџић.

”Па оно што је још важније од повратка у мјесто боравка јесте да се младим људима обезбиједи сигуран останак. Ја сам се одлучила да останем… Знам да се овдје може направити много. Ово је наша држава коју треба да чувамо, његујемо на наш начин, на начин свих младих људи. Конкретно треба радити највише на томе да се оствари слога и међу младима и међу народом”, истакла је Милена Черемиџић екипи Н1.

То у овом тренутку изостаје, па о одласку размишљају чак и они који се залажу за останак. Непотизам при запошљавању у јавном сектору и лош однос уз мале плате у приватном сектору – кључни су разлози зашто велики број њих одлази. Активиста Харун Шабановић залаже се за боље услове живота младих и њихово проактивно дјеловање.

”Још увијек сам овдје, мада је мој отац добио визу, мој брат ће ускоро отићи. Ја се још увијек не дам и чупам се свим силама да останем… Наш главни задатак је, а позивам и све друге, да креирамо амбијент и да се спаси оно што се може спасити”, апеловао је Шабановић.

Амбијент у којем ће, кажу активисти, способност бити важнија од страначке исказнице. Амбијент у којем ће приватнику бити важнији однос према раднику од енормног профита. Но, уколико политичари, привредници и сви одговорни не направе промјене – број оних који пуне буџетске касе биће све мање. Многа мјеста већ су пуста.

(Н1)