Украјинско жито (не) враћа у рикверц цијене хране

Почетак извоза житарица из Украјине сигурно ће у одређеној мјери стабилизовати тржиште хране на свјетском нивоу, али су стручњаци подијељени у мишљењу да ће то допринијети појефтињењу прехрамбених производа.

Свијет 03.08.2022 | 13:50

Из украјинске луке Одеса, брод напуњен житарицама испловио је за Либан, прекинувши петомјесечну блокаду и испоруку жита за свјетско тржиште.

Либан је одабран као држава коју је у највећој мјери погодила инфлација када је у питању храна, јер су цијене прехрамбених производа скочиле преко 300 одсто у односу на прошлу годину.

Споразум руске и украјинске стране о наставку испоруке житарица добра је вијест за свијет, а аналитичари сматрају да ће се прави резултати знати тек у случају ако извоз буде редован и повећан.

"Потребно је да се оствари значајнији извоз, односно потребно је да дође до значајнијег пада цијене жита и кукуруза на свјетским берзама", каже за "Независне новине", Драган Глигорић, професор на Економском факултету Универзитета у Бањалуци.

Он наводи да би у даљем случају било добро и да повећањем увоза ових производа дође и до пада вриједности долара, што би директно утицало на тржиште БиХ.

"Било би добро да због увоза падне и вриједност курса долара, јер оно што повећава цијену увоза пшенице на тржиште БиХ није само висока цијена на берзи, већ још једна неповољна околност, а то је висока вриједност долара у односу на евро", сматра Глигорић и додаје да би нормализацијом стања на тржишту грађани БиХ могли да очекују позитивне вијести.

"Можемо очекивати да ће се тржиште пшенице и кукуруза нормализовати у неком будућем периоду, да ће доћи до пораста понуде, а наравно, ако дође до пораста понуде, логично је очекивати да дође до стабилизације цијена, односно њиховог силазног тренда у неком наредном периоду", наглашава Глигорић.

Економиста Синиша Пепић не дијели исти оптимизам у вези с корекцијом цијена прехрамбених производа због отварања пловног пута за извоз пшенице из Украјине. По његовом мишљењу, за то постоје два основна разлога.

"БиХ се традиционално снабдијевала пшеницом из Мађарске и Србије, а имамо и властите површине под том културом. Други разлог, за који сматрам да је кључни, јесте да се не могу отети утиску како су, поред евидентног поскупљења енергената, кључни разлог поскупљења спекулације и тржишне манипулације", каже Пепић за "Независне новине".

Он сматра да се раст цијена хране, нарочито у посљедњих годину дана, не може објаснити законима потражње и понуде.

"Индикативно је како су у посљедње двије године инвестициони фондови и фирме, посматрајући глобално тржиште, повећали своје удјеле у сегменту пољопривредне производње. Не могу се отети утиску како су њихове спекулације на тржиштима ове робе допринијеле скоку цијена те да поједини индустријалци и лобисти саботирају напоре да се обузда такво понашање", наводи Пепић.

Стручњаци кажу и да је тешко прогнозирати у овако неизвјесној ситуацији да ли опет може доћи до блокаде испоруке житарица, али да је, док испорука траје, сигурно да ће се и тржиште и свјетске берзе морати прилагођавати већој понуди, што у коначници свакако мора утицати на цијене прехрамбених производа.

Подсјећамо, Заједнички координациони центар (ЦЦЦ) задужен за контролу извоза украјинских житарица ка Црном мору званично је отворен 27. јула 2022. године у Истанбулу, а у складу са споразумом о укидању блокаде између Русије и Украјине, који је потписан 22. јула. Циљ споразума, како је речено, јесте ублажавање свјетске прехрамбене кризе.

(Независне новине)