Српски повратници без струје, воде и проходног пута

Живот без електричне енергије, воде и проходног пута у 21.вијеку тешко је и замислити. То је међутим реалност и свакодневница становника некад богатог села Пркоси код  Босанског Петровца.  У овом селу петровачке општине у Федрацији Босне и Херцеговине од пријератних 200 становника , остало је да живи свега четворо Срба. 

Босна и Херцеговина 01.08.2022 | 21:27

Село Пркоси у петровачкој општини некада је имало око 200 вриједних земљорадника, Срба, који су обрађивали своју земљу, градили, одржавали путеве, били прави домаћини, а из којег је израстао низ добрих, поштених и школованих људи.

Међутим, данас у овој крајишкој питомини живи свега четири домаћина, који су се вратили на своја огњишта која су спаљена 1995. године, у току ратних сукоба на тој територији.

Четврт вијека Срби овдје немају струју, не гледају телевизор, немају бојлер,машину за веш, немају основне услове за живот које би морао да има сваки човјек. Истини за вољу, ако је вријеме ведро и сунчано, путем соларних панела добију струју а када се навуку облаци, свијећа је опет њихова сијалица. 

„Ми овдје граничимо са двије општине. Припадамо петровачкој општини и граничимо са бихаћком и дрварском општином и некако смо ми овдје слијепо цријево. Ми немамо воде, струје. Нико нам није био наклон. Сви се мучимо и у 21.вијеку да човјек живи без струје то је ван сваке памети", каже Бранко Обрадовић, село Пркоси код Босанског Петровца.

„До рата нас је овдје живјело 66 домаћинстава, просјечно око 150 до 200. Рат је учинио своје , сад се вратило нешто старијег и има моментало 4 становника“РЕЦ“Зиме су овдје суриове, јаке. Нема пута, струје воде“, каже Сретко Керкез.

Црква Успења пресвете Богородице пркосно чува своје Пркосе и преостале Пркошчане, али и оне који живе вани, али ипак дођу да обиђу своја огњишта. Низ зараслих имања, рушевина, али и неколико закључаних кућа... Слика је то Пркоса, села смјештеног у прелијепој нетакнутој природи у загрљају планина Чаве и Лупине.

„Село је пусто и имамо овдје 4 куће и пет парохијана. Храм  се отавра повремено, по потреби али хвала Богу у задњих 10 година буде мало масовнији скуп последње недеље у јулу када већина ових људи који су се раселили по свијету долазе да обиђу гробове предака и ову цркву која је и обновљена њиховим трудом“, изјавио је Никола Аркула парох буковачко-дрињски.

Мјештани Пркоса до својих кућа са магистралног пута Бихаћ-Петровац долазе прашњавим путем пуним дубоких рупа који нико не одржава, док о води за пиће из водовода могу само да сањају.

Зато се с разлогом поставља питање, да ли неко намјерно жели да угаси ово, једно од најзападнијих српских села у БиХ, и да отјера и то мало преосталих Срба, јер шта друго желиш некоме ако му не дајеш посао, струју, воду, пут, нити било какву другу помоћ.

(БН)