Купују социјални мир новцем радника из дијаспоре

Скоро 2 милиона држављана БиХ је у исељеништву, а сваке године огроман новац уплаћују у Босну и Херцеговину. Прошле године је кроз дознаке из иностранства у завичај стигло рекордних 3 милијарде долара. Владајуће структуре купују социјални мир у држави на грбачи радника из дијаспоре, оцјењују економисти.

Република Српска 01.08.2022 | 13:57

Кад зафали новца од првог до првог грађани БиХ се окрећу својим најмилијима у иностранству. Криза је и њима, али плате, нарочито у Западној Европи 5 - 6 пута су веће од плата у БиХ. Уштеди се нешто новца и пошаље родбини у завичају.

Многи без те помоћи не би могли преживјети. Пензионерка, Радмила Милић, каже за БН да зависи од дјеце из Њемачке.

„Ништа не питајте. Да ми није дјеце не бих могла живјети.“, каже Радмила.

Исту судбину дијели и Цвјетко Бојић. Сваки мјесец родбина из иностранства, каже  шаље му одређене новчане износе.

Када се пристигли новац сабере, дознаке из дијаспоре доносе милијарде у БиХ.

Укупни текући трансфери у 2021. години износили су 4,36 миллијарди КМ, од чега се на персоналне трансфере односило око 3,04 милијарде КМ, подаци су Централне банке БиХ.

Што значи да су гастарбајтери само за једну годину својим породицама послали довољно новца за исплату 3 милиона просјечних бх. плата, те више од 6 милиона просјечних пензија. Ипак, раст дознака није за похвалу, сматра струка.

„Дугорочно за друштво, цјелину и одговорне власти то је изузетно штетан процес. Процес који значи да земља остаје дугорочно без великог броја становника, без потрошње, без радног потенцијала, продуктивног за будући привредни раст“, изјавио је за БН економиста Миленко Станић.

Свјетска економска криза утицаће на смањење новчаних прилива из иностранства, предвиђа Станић.

„Прво што ти млади људи постепено губе везу са својом отаџином, смањују се ти приливи из иностранства. Такође, ситуација у економији западних земаља,  гдје највећи број наших људи одлази посљедњих година није добра, није ружичаста. Они морају много више да раде и да финансирају свој опстанак у тим земљама. Тако да ће се из тог аспекта ће у будућем временском периоду смањивати дознаке из иностранства.“, додаје Станић.

Са друге стране, мизерни износи страних инвестиција показују да се у БиХ нико не бави економијом. Поред сировина и ресурса којима земља располаже, власт се бави задужењима. Рачуница је јасна: у великој мјери опстајемо захваљујући дознакама из иностранства, кажу економисти. И указују да та пракса не може да траје довијека.

(БН)