Нисам одустао од законских измјена у Федерацији БиХ

„За неколико седмица ћу се састати са представницима странака. То је задња шанса“, каже високи представник у БиХ. Ш каже да нема намјеру да мијења важећи Изборни закон, али жели да пронађе рјешење за неке проблеме.

Босна и Херцеговина 28.07.2022 | 14:36

ДW: Господине Ш, зашто сте донијели одлуку о техничким измјенама Изборног закона и шта ова одлука значи за Босну и Херцеговину?

Шмит: Одлуку сам донио на темељу двије тачке. Изборни закон за опште и слободне изборе у Босни и Херцеговини тек треба унаприједити када је ријеч о спрјечавању изборних превара. Дакле кад је ријеч о ономе ко лажира бројање гласова, ко шири говор мржње, покушава да утиче на друге, на примјер угњетавањем, пријетњама, ту сам повећао казне у закону. Такође, то је у складу са захтјевима Организације Савјета Еуропе и Венецијанске комисије која је дала приједлоге и њих су заправо подржале све стране у Босни и Херцеговини, као и Европска унија. А што се онда догађа? Сви то подржавају, али ништа се не мијења. У Парламенту је овај покушај пропао. Зато сам сада донио ову одлуку.

Медији у БиХ су објавили документ о измјенама Изборног закона и Устава Федерације БиХ. У том документу било је одредби које су изазвале велико негодовање. Је ли то био Ваш службени приједлог и ако јесте зашто сте промијенили одлуку? Због притисака?

То је била основа за расправу. Ја то нисам одлучио. Моја одлука је када ставим свој потпис на нешто. То још нисам учинио. Постоје двије теме о којима желим нешто да кажwм. Ми имамо драматичну ситуацију у Федерацији Босне и Херцеговине. Тамо имате владу, предсједника и потпредсједника. Ниједан уопште није изабран у посљедње четири године јер је избор блокиран. Ту је још увијек стари предсједник који је изабран 2014. године.

Постоји Уставни суд у Федерацији. Колико има судија? Девет. Колико их је именовано? Пет. Зашто је то тако? То је зато јер онај ко је прелазни предсједник (ентитета ФБиХ - оп.ред.) или вршилац дужности не прослијеђује приједлоге за именовање судија Парламенту иако има јако добрих кандидата. То значи да у правом смислу те ријечи постоји застој у провођењу права из политичких тактичких разлога. 

Која је странка за то конкретно одговорна, господине Шмит?

То није једна странка, али предсједник је из ХДЗ-а (Маринко Чавара - оп. ред.). Међутим, сада уопште не желим да стављам (ту) странку на стуб срама. Ту обавезу испуњавате и не користите је као алат за блокирање у корист било кога или било чега.

Зашто онда нисте донијели одлуку?

Јер дајем још једну, посљедњу шансу да извршна и законодавна власт то одлучи. То заправо ту припада, томе није мјесто на мом столу. Ја сам, да тако кажем, само онај који помаже у нужди.

За неколико седмица ћемо се састати са представницима странака. А онда ћу видјети има ли помака. А након избора би се требало даље разговарати на европском нивоу и о томе када Босна и Херцеговина може да постане чланица ЕУ. Ако не могу да покажу напредак, онда ће то изазвати велика питања, и то не само у Бруселу. Управо сам зато и преузео иницијативу пред изборе. То је задња шанса, да тако кажем. Задњи излаз прије одлуке.

Очекујете ли заиста да ће та одлука бити донесене прије избора у октобру?

Избори су за два мјесеца. То је разуман временски период. Притисак сада расте с моје стране. А онда ћемо видјети! При томе, треба да имају на уму да ја имам извршна овлашћења. Нисам одустао од њих. Само их овај пут нисам користио.

То значи да сте то само пролонгирали, ако сам Вас добро разумјела?

Увсловио сам то и надам се још једном да своја овлашћења ни у једном тренутку нећу морати да користим. Надам се, и с обзиром на изборе, да сви желе да покажу да нешто могу. И зато нисам потпуно без очекивања и без наде.

Када је ријеч о другој теми (промјенама Изборног закона - оп. ред.), ту имамо веома компликовану правну ситуацију.

Имамо делегате који се бирају у такозвани Дом народа, који трба да одлучују ​​да ли су овим или оним законом повријеђени национални интереси Срба или Бошњака или Хрвата, а који такође морају да буду изабрани. Тамо гдје су, на примјер, Хрвати или Бошњаци, владају огромне тензије.

У граду Горажду од 25.000 становника, живи 24 Хрвата. Иначе, ни прије рата их није било пуно више. А онда имате кантон Мостар (Херцеговачко-неретвански – оп. ред.) гдје живи 120.000 Хрвата. И они шаљу три делегата, а Горажде једног. И ту се поставља питање јер је суд рекао да то не може у потпуности бити тако. А Парламент нажалост одлуку о томе није донио.

То питање је било погрешно комуницирано. И због тога сам рекао, да мислим да је паметно, да не желимо то да проводимо, већ да се мора разговарати с људима од којих су неки стекли утисак или су мислили да се само "награђују" они који живе на подручју с много етничких сународњака односно Хрвати с Хрватима. Није се уопште радило о томе.

Ни у којем случају не желим овдје да пробудим утисак да се жели подијелити Босна и Херцеговина на различите етничке регије. Не, забога, ја сам ту управо да то спријечим и да одржим такозвани територијални интегритет.

И зато ми је невјероватно важно да људи, укључујући и оних 24 у Горажду, знају да су заступљени. Али наравно да се негдје мора направити равнотежа. О томе мора да се разговара. Чинило ми се да је расправа, која се овдје водила, без обзира од кога је подстакнута, вођена погрешно. Грађани имају право да се изјасне, али мени се то учинило мало прекомпликованим и зато сам то сада ставио на чекање. 

Но, можете ли рећи врло конкретно шта Ви мислите о цензусу од три посто?

Не мислим да је то у тој форми примјењиво. Због тога се мора ићи другим путевима, како би с једне стране имали пропорционалност, а с друге стране да грађани то могу разумјети и подржати.

Дакле, узимам себи времена да разговарам о томе. Нажалост, разговори о Изборном процесу посљедњих година, морам рећи 10 година, су увијек били неуспјешни. Ја такође не желим са мијењам важећи Изборни закон, али је моја намјера да пронађем прави начин за рјешавање тих разних мањих проблема, ако могу тако рећи. И ту могу да се ослоним на моје могућности које ми дају тзв. бонска овлашћења ако баш не иде никако другачије.

У позадини се посљедњих дана одвијала права дипломатска офанзива. Било је информација да нпт. САД врше посебно велики притисак на Вас да донесете ове одлуке. БиХ је, чини се, постала жртва различитих интереса ван земље. Како Ви гледате на позицију земље у актуелној геополитичкој ситуацији?

Јако сам срећан када се државе брину о Босни и Херцеговини, јер разни политичари у БиХ, било у Сарајеву или у Бањалуци или било гдје друго, имају погрешан осјећај да се свијет врти око БиХ. То није тако, хвала Богу, јер ако би то тако било, онда би то значило да имамо тешку ситуацију у Сарајеву.

Значи ли то да притисак ипак није био тако велики?

Па сад, знате ја 30 година носим политичку одговорност. Притисци постоје свуда, али овдје се радило о сарадњи. И смијем рећи да је добра ствар за Босну и Херцеговину што је међународна заједница, минус Русија, поново одлучна. И зато, могу рећи, то није био притисак, него смо се усагласили. То се односи на ово што сам сада урадио и одлучио. Рекао бих да је то интерес.

Од почетка рата у Украјини БиХ је поново у фокусу, бројни проматрачи говоре о забрињавајућој ситуацију у земљи. Након свега што се дешавало у посљедње вријеме, страхујете ли за стабилност у земљи?

Забринут сам. Забрињава ме запаљива реторика. Сада је, морам то рећи, Изетбеговић (Бакир Изетбеговић, предсједник СДА- оп. ред.), потпуно застранио, говорећи како се млади људи могу више или мање наоружати и сличне глупости. То се мора не само јасно одбацити, већ и рећи: 'Опрез! БиХ је драгоцјена порцеланска кутија. Не може се ходати около и причати такве ствари.' Споменули сте Украјину. Ми не знамо шта Руси мисле. Ја не желим да кажем да ће овдје почети рат. Не, ту бригу, вјерујем, могу одбацити. Али ту је стварање нестабилности, и то ме већ помало брине, да се овдје бавимо погрешним темама.

Господине Шмиз, Милорад Додик доводи у питање Вашу легитимност на позицији високог представника, ових сте дана у Сарајеву доживјели критике какве ни један други високи представник прије Вас није доживио, сада Вас је оштро критиковао и хрватски предсједник Зоран Милановић. Шта то значи за Ваш будући ангажман у БиХ?

Он мене није критиковао, он је мене увриједио. (љутитим гласом) Морам рећи да то не иде, та форма политичке комуникације која овдје постоји. (и даље љутитим гласом). Чак и када је неко предсједник једне земље, од њега се очекује пристојност и поштовање према другом. Господин Додик је, рекао бих, посебан случај јер он ту реторику његује годинама. И они који су се мало потпалили у Сарајеву треба то да имају на уму, а ја то јако добро знам:  ако више не буде високог представника, онда нема ни стабилности. Ја ћу отићи са ове дужности  тек када пут у европске интеграције буде осигуран.

Али многи не подузимају ништа по том питању. Умјесто што мене засипају увредама боље би им било да раде, доносе законе и изналазе рјешења. Немам више што рећи о тој господи.

(ДW/ фото: Елвис Барукциц/ АФП/Геттy Имагес/ Елман Омиц/ АА/пицтуре аллианце)