Повратак кући све извјеснији за многе наше раднике у Њемачкој

"За неколико седмица нећемо више имати руског угља", казао је замјеник министра финансија у “обећаној земљи” Јöрг Кукиес.

“Европу чека најцрња зима у посљедњих неколико десетљећа”, ријечи су које је недавно изговорио енергетски стручњак Давор Штерн. А међу земљама које се припремају за најцрњи сценарио је и водећа европска сила – Њемачка, која би могла бити и најзахваћенија, пише Вечерњи лист БиХ.

Ништа није бесплатно

Већ су најавили како ће 1. аугуста престати куповати угаљ из Русије, а 31. децембра и нафту. Шта ће у коначници бити, остаје да се види.

"Кључни изазов који је пред нама биће попуњавање огромне празнине која ће настати када Европска унија одустане од 158 милијарди кубичних метара плина годишње које испоручује Русија. За неколико седмица нећемо више имати руског угља", казао је замјеник министра финансија у “обећаној земљи” Јöрг Кукиес.

Како ће се то одразити на раднике из БиХ који живе и раде у Њемачкој? Па, негативно, као и на све остале. Све је више размишљања о повратку кући, али и случајева повратка. Много се тога догодило од почетка пандемије 2020. године до данас, тако да је и притисак на раднике постао већи.

"Све оно што вам држава дарује, кад-тад буде наплаћено".

"Када смо имали затварања у Њемачкој, радовали смо се јер смо примали плату, а нисмо радили. Ја сам дошао у БиХ радити додатно, а примао сам и њемачку плату, те нашу “на црно”. Био сам свјестан како ће доћи вријеме када ће држава наплатити те милијарде које нам је дала. И, ево, сада видимо да се то и догађа. Само је плин поскупио за 159 одсто, а да не причам како често на полицама не могу пронаћи брашно или уље", прича овдашњи становник који ради у једном граду у близини Штутгарта. На класичном примјеру објашњава проблеме с плином.

"У мојој згради гријемо се на плин. Цијена плина обрачунава се у киловатсатима".

Рат зауставио раст

"Породица која, примјерице, годишње потроши 20.000 кWх, у јулу 2021. године платила је 1.236 евра, а у јулу ове године 3.199 евра. Па замислите који су то износи и какав је то издатак", објашњава.

Прича за Вечерњи лист БиХ и како њемачки енергетски див Унипер преговара с државом те је на рубу пропасти, прије тога је и Луфтханса једва опстала. Због свих тих криза све је више и прича бх. грађана око повратка у родну земљу.

"Било је оних који су из БиХ отишли “трбухом за крухом” казавши како се више никада неће вратити, али и оних који су напуштали стабилне фирме и долазили ту, па и у непопуларно вријеме 2020. године и 2021. године, надајући се како ће овдје бити боље.

"Засигурно, да није почео рат Русије и Украјине, које су у многочему предводници, у енергетском сектору, пољопривредном и слично, Њемачка би наставила расти толико да би се и даље хрлило у ту земљу. Овако, многи желе натраг. Недавно ми је један пријатељ, који се одлучио за повратак кући, казао како ће у БиХ барем моћи засијати и посадити нешто своје,  па се неће бринути о храни, док у Њемачкој све треба купити. А код куће можете произвести храну", казао је саговорник.

Шта ће се догађати у будућности, можемо тек претпостављати, међутим, када сви значајнији свјетски аналитичари најављују тешку јесен и зиму, онда је јасно да ситуација није најбоља.

(Вечерњи лист Фото: Илустрација)