Има ли шансе за пољопривредника у овој земљи?!

- Пољопривреда, иако један од највећих потенцијала у БиХ, није довољно искориштен. Вриједне руке имамо, али то није довољно. Поглед у небо, поглед у државу, одакле се ведри, а одакле облачи. Зној на челу, жуљеви на рукама. Сигурност је у властитих десет прстију. Тако изгледа живот пољопривредника у БиХ.

Босна и Херцеговина 24.07.2022 | 20:18
Има ли шансе за пољопривредника у овој земљи?!

“Само мукотрпан рад и труд и ништа више. Трудимо се да испоштујемо државу колико год можемо да нам помогне, али на фарми има милион рупа и онда ми то полако крпимо и радимо даље”, каже Марко Шкундрић, млади фармер из Ништаваца код Приједора.

- Кад се хоће, све се може. Већ 23 године фарма “Шкундрић” у Ништавцима код Приједора одолијева зубу времена.

“Ова фарма је такорећи нашла свој животни пут 1999. кад су отац, стриц и покојни дјед започели ову фарму са три краве.  Тренутно имамо око 400
грла и то је у сталном порасту због тенденције раста и самог пословања ове фарме. Тренутно имамо око 4.000 литара млијека, предајемо мљекари у Козарској Дубици. Стваран капацитет ове фарме је 5.000 литара, али нисмо још то постигли”, каже Марко.

Услови за рад су веома тешки и захтјевни. Да би опстали и напредовали потребна је и подршка. У том смислу, бесповратна средства ЕУ усмјерена
на јачање капацитета, продуктивности и конкурентности пољопривредно-прехрамбеног сектора у БиХ, дошла су у правом тренутку.

“Добили смо много средстава с тим да је било много труда уложено у тај пројекат и рад од стране мога стрица. Добили смо тада средства за
куповину једног робота за мужу крава. Нормално, чим смо их добили одмах смо их искористили, инсталирали тај робот и ево тренутно сад радимо са њим. То нам је промијенило фарму, промијенило животе и промијенило начин пословања”, прича Марко.

Уз осавремењавање производње веома је важан здрав и квалитетан производ. Висораван Борике код Рогатице позната је по врсним
произвођачима боричког кромпира. Ново Мотика, инжињер пољопривреде и предсједник удружења "Соланум Продукт", производњом кромпира бави се од 2.000 године. На око 30 хектара земље, остварује принос око 700 тона кромпира који се може смјестити у два складишта.

“Капацитет складишта је 700 тона. То је савремени систем чувања гдје има палетни систем чувања у дрвеним гајбама од 1.200 килограма и гдје има вентилација. Колико је важно произвести здрав и квалитетан кромпир, исто толико је важно да се кромпир сачува до коначне употребе”, каже Ново Мотика, предсједник удружења "Соланум Продукт".

Опстати на тржишту није лако, јер тешка је утакмица са увезеним производима који стижу из земаља које дају веће подстицаје својим
пољопривредним произвођачима, каже Ново.

“Услови у Холандији су такви да тамо имају огромне површине, структура земљишта је далеко квалитетнија него овдје и они су опремљени далеко
више и боље са механизацијом него ми. Код нас су углавном уситњене парцеле, структура земљишта је другачија, немамо могућност
наводњавања, тамо је скоро све под наводњавањем, тако да су то заиста неупоредиви услови”, истиче Ново.

Ове потешкоће утичу на дугорочну одрживост многих руралних заједница, због чега би власти у БиХ морале да обезбјеђују боље услове за развој пољопривреде.

“Села имају предност у западном моделу гдје не постоји ситан пољоривредни посјед, ситна пољопривредна производња, него фармерска
производња, развијено задругарство, акционарство и развијена прехрамбена индустрија. Значи, у тим околностима село може да да, наравно под врло великим државним подстицајима, нарочито у производњи здраве хране”, каже економиста Алекса Милојевић.

“Ми морамо на неки начин да се суочимо са том чињеницом. Има још простора који нису демографски изумрли, у које морамо инвестирати, у
такозване депопулационе просторе, да искористимо њихове реусрсе”, каже демограф Стево Пашалић.

Да би пољопривреда постала једна од водећих привредних грана, није довољно само посијати сјеме у земљу или купити и хранити стоку, нити
је довољно тек произвести храну. Потребно је да од пољопривредне производње људи могу привређивати и живјети. У супротном, становништво
ће одлазити, а села ће се празнити.

(БН)

Коментари / 6

Оставите коментар
Name

Весна

24.07.2022 18:57

ШАНСЕ НЕМА ТАЧКА. САМО ПРОИНТЕР ИМА ШАНСУ, ЈОШ ДО ОКТОБРА.

ОДГОВОРИТЕ
Name

Зоран

24.07.2022 19:53

Немојте на Проинтер, он је ко мачија гуза, Шахбаз.

Name

Министар

24.07.2022 20:39

Није бас све ни до проинтера, иако много јесте. Лаз је да су села одумрла у зањих 15 година. Села одумиру од индустријализације након 1945. и нико се није потрудио да то спријеци.

Name

Послодавац

24.07.2022 20:53

Те лопове??!! Па политицари су смијесни за њих!!

Name

Нострадамус

24.07.2022 21:00

Избори су купити јос најмање 50 година. Инаце да тако није ова власт би пала прије 10 година.

Name

Дејан

24.07.2022 23:27

НЕ

ОДГОВОРИТЕ