Три дозволе и двије тужбе за спорну ТЕ у Угљевику

Центар за животну средину из Бањалуке тужио је надлежно Министарство Републике Српске (РС), јер је мимо међународних обавеза издало еколошку дозволу за изградњу термоелектране фирми руског милијардера Рашида Сердарова.

Република Српска 21.07.2022 | 21:44

Еколошка дозвола према важећем законодавству је потребна за пројекте који могу имати негативан утицај на животну средину, што је случај и са пројектом ове термоелектране "Угљевик ИИИ" на сјевероистоку Босне и Херцеговине (БиХ).

У овом градићу већ функционише Термоелектрана "Угљевик", која је према подацима мреже "ЦЕЕ Банкwатцх", прошле године испустила највећу количину сумпор-диоксида (СО2) у региону. Упркос уградњи опреме за одсумпоравање вриједне 85 милиона долара испуштено је скоро 87.000 тона СО2.

Сердарова компанија "Цомсар Енергy" је 2013. године од РС добила концесију за изградњу електране "Угљевик ИИИ".

Влада Републике Српске је прошле године такође продужила могући период рада још неизграђене термоелектране до 2057. године.

Дозволила је и удвостручење снаге са првобитно планираних 350 мW на укупно 700 мW, што је, према Центру за животну средину, у супротности са Стратегијом енергетског развоја Републике Српске.

За Центар је спорно што је Министарство за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС занемарило међународне обавезе приликом издавања еколошке дозволе.

Ово је друга тужба ове године која је из Центра стигла на адресу Министарства због "Угљевика ИИИ", јер су их у марту тужили због одобравања студије утицаја на животну средину.

 Шта каже носилац концесије?

У представништву компаније "Цомсар Енергy" тврде да Центар нема легитимацију да тужи Министарство за овакве ствари, те да они нису странка у поступку.

Синиша Мајсторовић, директор представништва "Цомсар Енергy" у РС, за РСЕ тврди да су испунили све потребне законске услове.

"Не би нам Влада издала еколошку дозволу да није комплетна процедура проведена по закону и у складу са законима који су на снази у Републици Српској и Босни и Херцеговини", истакао је Мајсторовић.

Он је изјавио да компанија не одустаје од пројекта, а да комплетан пројекат "Угљевик ИИИ" воде стратешки партнери из Пољске.

Финансирање нове термоелектране се закомпликовало почетком године, када је потврђено да кредити кинеских банака неће бити доступни за овај пројекат.

Кинески предсједник Си Ђинпинг је у септембру прошле године најавио да та земља престаје са изградњом термоелектрана на угаљ у иностранству.

У оквиру "Цомсара" у БиХ послују четири фирме које се баве термоенергијом, хидроенергијом, експлоатацијом кречњака, трговином електричном енергијом и хотелијерством.

Оне су у потпуном или већинском власништву компаније "Цомсар Енергy" ЛТД са Кипра.

Власник компаније, Рашид Сердаров, 2011. године је као значајан инвеститор у БиХ, одлуком Савјета министара, добио бх. држављанство.

У његовом власништву је нафтна компанија "Соутх-Уралс индустриал Цомпанy", као и издавачка кућа "Соверсхенно Секретно".

У Енергетској заједници нису контактирани

Из Центра за животну средину подсјећају да је дозвала која је издата Сердарову трећа дозвола коју Министарство издаје за исти пројекат.

Прва је поништена судском одлуком 2013., док је друга укинута 2019., након што су годину раније Министарство и Секретаријат Енергетске заједнице (организација која окупља државе ЕУ и њене суседе) закључили Споразум о поравнању, појашњава Реџиб Скоморац, правник у Центру за животну средину.

"Споразумом су се они обавезали на све најбоље стандарде заштите животне средине који важе у Европској унији, директиве и европска правна стечевина је била обавезујућа да се имплементира за један овакав нови пројекат", каже Скоморац за РСЕ.

Он истиче да је Министарство "одлучило да не спроведе у потпуности споразум и да изда нову еколошку дозволу без консултација са Секретаријатом".

Из Секретаријата ЕЗ у писаном одговору је потврђено за РСЕ да се Министарство није консултовало са њима о посљедњој студији утицаја на животну средину за пројекат "Угљевик ИИИ".

Наводе да, ако неко сматра да су прекршени закони Енергетске заједнице (регулаторног тијела за енергетику Европске уније), могу да упуте приговор Секретаријату.

"Спорове у коначници рјешава Савјет министара Енергетске заједнице (ЕЗ), који може наметнути санкције земљи потписници Уговора о успостављању ЕЗ, уколико је прекршај озбиљан и дешава се у континуитету", наводи се у одговору Секретаријата ЕЗ.

Из Министарства тврде супротно. За РСЕ кажу да су Секретаријату ЕЗ на њихов захтјев доставили информацију о учињеном у изради студије утицаја на животну средину планиране термоелектране.

Пипа Галоп из мреже "ЦЕЕ Банкwатцх", која окупља еколошке организације у средњој и источној Европи, претпоставља да ће суд поништити студију утицаја на животну средину, као и еколошку дозволу која је слиједила.

У супротном, очекује реакцију Секретаријата Енергетске заједнице, и нови поступак против БиХ као странке у ЕЗ, иако је предмет у надлежности РС. Галоп наводи да је "мистерија" зашто Министарство наставља издавати одобрења и дозволе за пројекат "Угљевик ИИИ".

"Концесионар није испунио услове из концесије и прошле године је потврђено да неће бити доступно финансирање из Кине, па је тотално нејасно откуд би могли финансирати пројекат", каже Галоп у писаном одговору за РСЕ.

Друга тужба против Министарства

У марту ове године, Центру је била спорна студија утицаја на животну средину, састављена за пројекат "Угљевик ИИИ". Тада је из Центра наведено да је студија преурањено одобрена, чиме је онемогућено учешће у јавној расправи сусједних земљама, тачније Хрватској.

Скоморац очекује рјешење по овој тужби у марту 2023. године.

"Министарство у том случају има обавезу да стане са издавањем свих дозвола које се издају на основу рјешења које је предмет судског одлучивања. И може да се донесе на основу Закона о општем управном поступку закључак о прекиду поступка за издавање еколошке дозволе", наглашава Скоморац.

Он додаје да се тиме инвеститор доводи у правну несигурност, али да је упркос томе Министарство "вјероватно због величине пројекта" одлучило да изда еколошку дозволу.

У Центру су очекивали да ће случај поравнања из 2018. бити преседан, и прекретница у овом случају, али се то није десило.

"Министарство истрајава у својим једностраним тумачењима, без обзира на обавезе БиХ у смислу хитне декарбонизације и покретања процедуре праведне енергетске транзиције, гдје нове термоелектране, поготово приватне, апсолутно немају оправдање", поручује Скоморац.

Такође тврди да је министарство у еколошкој дозволи покушало да надомјести недостатке из студије, те да два поступка споје. Увјерен је да ће суд да пресуди у њихову корист у овом случају, те да ће се поступак поновити, заједно са консултацијама са сусједним земљама.

Пипа Галоп каже да јој није јасно зашто је одобрена студија, јер не испуњава законске услове, а није јасно ни чему журба да се студија тако брзо одобрава.

"Образложење од Министарства је да не жели да их инвеститор тужи и да РС заврши на арбитражи. Али, обзиром да је инвеститор тај који није испунио услове из концесијског уговора, ове тврдње не држе воду", истиче Галоп.

Министарство припрема одговор на тужбу

У писаном одговору за РСЕ, из Министарства за просторно уређење, грађевинарство и екологију РС кажу да им је суд доставио тужбу, те да припремају одговор.

Тврде да је претходно рјешење о одобравању студије утицаја на животну средину оспорио Секретаријат ЕЗ "због процесних недостатака у поступку који се односе на консултације са сусједним државама, због чега је Министарство поништило прву еколошку дозволу за ТЕ Угљевик ИИИ".

"У овом поступку су неправилности отклоњене и поступак је спроведен у складу са Законом о заштити животне средине и одредбама ЕСПОО конвенције", поручују из Министарства.

У одговору Министарство додаје да је "Секретаријату Енергетске заједнице, на њихов захтјев, доставило информацију о активностима поступка процјене утицаја на животну средину".

(РСЕ)