Најстарији познати и очувани чамац на свету стар је 10.000 година

Верује се да је кану Песе најстарији познати чамац, односно најстарији очувани кану на свету. Анализе су показале да потиче из раног мезолита и да је стар око 10.000 година. Чамац је изложен у Музеју у Дренте у Холандији.

Занимљивости 19.07.2022 | 16:26
Најстарији познати и очувани чамац на свету стар је 10.000 година

Назван Песе, по месту проналаска, ово би био најстарији познати и очувани чамац на свету.

Ова праисторијско пловило направљено је између 8200. и 7600. године пре нове ере. Дугачак је 3 метара, а широк је 44 цм.

Научници се одувек питају када су древни људи почели да користе чамце. Будући да су проналажени фосили људи на удаљеним локацијама до којих се није могло стићи без неке врсте пловила. Вероватно да су чамци у употреби већ хиљадама годинама, само се нису очували или још увек нису пронађени.

Сумња да је реч о кануу

Кану Песе пронашао је локални фармер Хендрик Вандерс 1955. године у тресетишту током изградње аутопута А28. Посумњао је у откриће и потом решио да га однесе на Универзитет у Гронингену на анализе. У почетку се сумњало да ли је реч о чамцу. Археолози су зато решили да спроведу експеримент са репликом 2001. године која је показала да је он стабилан и потпуно функционалан у води. Стручњаци су тада схватили да је балван заправо кану изграђен од дебла белог бора помоћу алата од рога животиње или уз помоћ камене алатке.

Кану Песе изложен у Музеју у Дрентеу (извор: Теруг ин Дрентхе)

Током мезолита древни људи су били ловци-сакупљачи и риболовци. Почели су да користе оштрије и финије камене алате и алатке од рога животиња.

Претпоставља се да је чамац коришћен за пецање у потоцима и језерима.

Кану је остао сачуван због одсуства кисеоника у тресетишту на дубини од око 2,5 м. Истраживачи су одлучили да замрзавањем осуше кану како би спречили распадање користећи технику замрзавања и сублимације која се обично примењује у прехрамбеној индустрији. Микроорганизми неће преживети овај процес, што ће омогућити да чамац буде очуван јако дуго.

(свеоархеологији.цом)

Коментари / 0

Оставите коментар