Које стране силе имају војне базе на Балкану и гдје?

Поред луке и дуге историје, албански град Драч ускоро би могао да постане познат и као мјесто нове НАТО базе у региону - и то поморске. Управо је то била једна од тема недавног састанка албанског премијера Едија Раме и Јенса Столтенберга, генералног секретара НАТО-а, одржаног у сједишту Алијансе у Бриселу.

Босна и Херцеговина 16.07.2022 | 17:12

„Вјерујем да ћемо се ускоро вратити у Брисел ради наставка преговора о том приједлогу”, изјавио је претходно Рама.

Та база би, како наводи, била у новој луци Порто Романо, а гдје се, осим комерцијалног и трговинског „очекује и војни дио.”

Уколико она заиста буде формирана, то је „знак пооштравања политике НАТО-а”, каже за ББЦ на српском Трацеy Герман, која на Кингс колеџу у Лондону предаје о безбједности и конфликтима.

„Та идеја је потреба Американаца да ојачају снаге и затворе прилаз Јадрану за Русију – не желе да им препусте регион”, каже за ББЦ на српском Владан Живуловић, предсједник Атлантског савјета Србије, невладине организације која промовише чланство у НАТО Алијанси.

Албанија је чланица НАТО-а од 2009. године, а база у Драчу вјероватно неће бити први војни центар Алијансе у тој земљи – у току је реконструкција старе ваздухопловне базе Кучова.

„То је у потпуности инострано финансирање, док ћемо за луку у Драчу, наравно, сами финансирати цијели комерцијални, а позвали смо НАТО да учествује у финансирању војног дијела”, навео је Рама.

„Ако то остваримо, то ће бити нешто што има изузетну стратешку вриједност за Албанију, али и за сам НАТО савез”, додао је.

Присуство страних сила на Балкану посљедњих деценија нимало није било неуобичајено, поготово кроз мировне снага током ратова деведесетих, попут УНПРОФОР-а у Босни и Херцеговини.

Већи дио региона у међувремену је постао дио НАТО савеза – Словенија 2004. године, Хрватска 2009., Црна Гора 2017., а Сјеверна Македонија 2020. и Алијанса њихове ресурсе и територију, по договору, такође може да користи.

Босна и Херцеговина није дио НАТО-а, али унутар граница и даље има мировњаке – припаднике ЕУФОР-а, снага Европске уније са задатком очувања Дејтонског споразума, којим је 1995. окончан рат.

Ни Србија није дио НАТО, већ заступа идеју војне неутралности – ипак, већ 10 година велику пажњу изазива статус Српско-руског хуманитарног центра у Нишу.

Опширније на порталу ББЦ-а.

(Н1/ фото: ЕУФОР/ Архива/ Војне базе на Балкану/ББЦ)