Инфлација на рекордном нивоу - Док друге земље штите грађане, наши политичари нуде обећања

Подаци за мај мјесец показују да је инфлација у БиХ највиша у односу на земље региона, те она износи чак 14,4, док је у Србији стопа инфлације 10,4, а у Словенији чак 8,1. Власти еуропских земаља и земаља у региону боре се да умање утицај инфлације, а за то вријеме наши владајући само обећавају. 

Република Српска 09.07.2022 | 19:59

Храна, енергенти, услуге, транспорт... све је значајно поскупјело. Инфлација гуши становништво. Док земље у региону кују планове и чине све да заштите грађане од прекомијерних поскупљења, власти у БиХ још увијек нису урадиле ништа по том питању. Одлуке о регулисању ПДВ-а и укидању акциза скупљају прашину унекој ладица институција. 

Да је инфлација у БиХ највиша у региону говоре подаци о стопи инфлације за мјесец мај. Тако је у БиХ она износила 14,4 одсто. Док је у Србији знатно мања и износила је 10,4 одсто.

Слично је и у сусједној Хрватској, гдје је стопа инфлације 10,8 одсто. У Црној гори је 11,7, док је у Словенији стопа инфлације за мај мјесец била најнижа и износила је 8,1 одсто.

Инфлација је вучна снага развоја, јер у нормалним условима појавом инфлације пада каматна стопа, а цијене робе расту, истиче економиста Алекса Милојевић. Међутим тада се покреће инвестициони циклус, повећа се обим производње и на тај начин се криза рјешава, каже Милојевић. А БиХ не може да се похвали добрим производним капацитетима. 

„Код нас нема излаза из кризе, код нас ће криза бити све дубља и дубља, односно инфлација све већа, због тога што ми немамо монетарни механизам да покренемо инвестициони циклус који би повећао производњу роба да се гаси инфлација, односно да се излази из кризе. Наша је инфлација увозна, ми немамо властитих производа или су наши производи скупљи од увозних, тако да је наша инфлација већа“, каже Милојевић.

Несхватљиво је да се из власти чује да су помогли грађанима, када нису урадили ни један корак у том правцу, тврди народни посланик Јелена Тривић.

Истиче да је држава прикупила знатно више средстава од раста цијена, него што би се одрекла укидањем акциза или регулисањем ПДВ-а, а доношење тих одлука блокирали су, како каже, делегати СНСД-а у Дому народа. 

„Цијене највише расле за оне производе које грађани највише и свакодневно троше, то су основне животне намирнице, и наравно да је тај удар био највећи на најсиромашније слојеве становништва јер они највећи дио својих кућних буџета троше управо на ове врсте производа, а ви онда просјечну стопу инфлације добијете тако што је нпр уље порасло на пет марака, а рецимо није се мијењала цијена одјеће и обуће и у просјеку то и не дјелује катастрофално та стопа инфлације, али она јест катастрофална у смислу удара на кућне буџете становништва“, истиче Тривић

У БиХ нема контроле инфлаторних кретања јер власт неће да интервенише и да се одрекне дијела државног дохотка у корист грађана, каже шеф Клуба посланика СДС-а у Народној скупштини Миладин Станић.

 „Земље у окружењу контролишу раст цијена, интервенишу са робама из робних резерви, ограничавају раст цијена и суибвенционишу потрошњу нафте у привреди и тако даље, логично је то тамо. Код нас иначе влада тржишни хаос, дозвољено је све и свашта“ наводи Станић.

На почетку рата у Украјини који је условио инфлаторн кретања забиљежене су малверзације, истиче Станић. Каже дизел који је увожен по цијени од 0,34 еура по литри, могао је у малопродаји уз марже коштати до марку и по, али је продаван по 3, тврди Станић. 

(БН/Д.Цвијић)