Помоћ од 100КМ неће побиједити инфлацију

Једнократна новчана помоћ од 100 КМ коју владе у Републици Српској и Федерацији БиХ намјеравају исплатити угроженом становништву у склопу програма помоћи због посљедица инфлаторног удара није одговор на инфлацију, оцјењују за "Независне новине" економски аналитичари, који поручују да надлежни и даље немају конкретна рјешења како пребродити тренутну кризу.

Босна и Херцеговина 09.07.2022 | 12:32

У Републици Српској почетком седмице почела је пријава младих од 16 до 29 година за исплату 100 КМ једнократне помоћи, а до краја септембра онима који испуњавају ове услове биће исплаћен још један идентичан износ. Од августа 100 КМ добиће пензионери и борци. И Влада ФБиХ ће Уредбом о програму помоћи категоријама становништва које су посебно погођене инфлацијом (пензионери, инвалиди и цивилне жртве рата, борци) дати по 100 КМ, док је за око 10.000 породица у стању потребе обезбиједила пакете у вриједности од 500 КМ из робне резерве.

За струку ово није рјешење којим ће се побиједити инфлација.

Жељко Шаин, економиста, за "Независне новине" истиче да је свака помоћ грађанима добродошла, али исто тако да ова помоћ није онаква каквом је надлежни желе представити.

"Ту има више политике него било чега другог. Знамо да се налазимо у изборној години, треба придобити гласаче на своју страну. То је гашење пожара, али се не може на тај начин угасити. То је једнократна помоћ и већ ће сутрадан људи опет бити гладни, јер се не рјешавају проблеми због чега је ово овако. То је скретање пажње на друге стране", категоричан је Шаин.

Са овим се слаже и аналитичар Адмир Чавалић, који додаје да у недостатку било каквих мјера које се односе на фискалну политику и растерећење грађана и привреде надлежни  посежу за оним што је "најлакше".

"Хеликоптерски новац, односно дијељење оваквог новца одређеним категоријама, представља најнеиновативнију мјеру. Заобишле су се све могуће социјалне иновације, па се прихватила ова мјера. Она је свакако добронамјерна, али у суштини неће дати никакве резултате", каже Чавалић за "Независне новине".

Да 100 КМ не значи ништа, увјерен је и економиста Ермин Церо.

"Постоје друге ствари које ће кроз ланац вриједности помоћи становништву, а тих 100 КМ не значи ништа. Прва мјера је укидање акциза на нафту и нафтне деривате и сигурно би дјеловала и на ланац исхране, у смислу пада цијена хране на тржишту, односно производа и услуга. Постоје различите врсте програма да се то ријеши, али дијељење новца пред изборе то свакако није", категоричан је Церо.

Синиша Пепић, економски аналитичар, за "Независне новине" појашњава да се оваква помоћ додјељује искључиво онда када се жели повећати потрошња у држави и када се жели генерисати привредни раст. Подсјећа да је то радила Србија у више наврата и то као реакцију на пад привредне активности током пандемије вируса корона.

"Ово није конкретан одговор на инфлацију. Ово су ад хоц одлуке и власт није свјесна да свака ад хоц интервенција даје ад хоц резултате. Недостају системски и стратешки  одговори, који би омогућили да се након мјесец или два дана произведе одређени ефекат", каже Пепић.

Сматра да би конкретна рјешења у овом случају била повећање запослености, побољшавање привредног амбијента и долазак инвеститора.

"Да се људи запошљавају и да са друге стране дође до рјешавања питања попут корупције, пореских утаја. Једини адекватан одговор на инфлацију који је дугорочан и одржив јесте повећање плата, али не само у јавном сектору, како се чини, него и у реалном сектору", наглашава Пепић.

(Независне)