Зашто жирафе имају дуге вратове?!

Научнике ширмо света дуго већ мучи питање како то јест, зашто жирафе имају дуге вратове?. И коначно се дошло до неког, барем делимичног, одговора како и зашто имају дуге вратове.

Занимљивости 05.07.2022 | 16:37

Дуге вратове преци жирафа имали су пре барем 16 милиона година, каже научна студија.

Студија је истраживала вратну кичму 71 животиње, укључујући данашње жирафе, њихове сроднике и њихове претке. Нашли су да су две врсте, Продремотхериум елонгатум који су живели пре 25 милиона година и које су потенцијални преци данашњих жирафа и Цантхемерyx сиртенсис, који јесу преци жирафа и који су живели прије 16 милиона година, обе имале продужене вратове.

Древне животиње веома су се разликовале од данашњих колегиница и нису ни класификоване као део породице жирафа. Фосили показују да продужење врата претходи настајању рода жирафа. Дуги вратови појавили су се пре жирафа. Научници су новом студијом покушали да утврде одакле жирафама тако дуг врат када су им преци имали знатно краћи.

Кључна тачка пре 7 милиона година

Фокусирали су се на трећи цервикални пршљен сваке од проучаваних 11 врста. Жирафе, као и људи имају 7 цервикалних пршљенова али су код жирафа они велики и дуги 25.4 центиметра. Након врсте Цатхумерyx, предака који су живели на Земљи пре 16 милиона година, породично стабло жирафе се раздвојило у две гране.

У једној грани, четири врсте су током времена развиле краћи врат као на пример окапи. Пре ове студије мислило се да је окапи примитивнија врста него данашње жирафе због кратког врата али ова студија показује да се окапи развио од животиња дужег врата него што га он данас има.

Друга грана породичног стабла су врсте које су развиле дугачке вратове. Кључна тачка десила се пре 7 милиона година када је предња страна сваког пршљена постајала дужа стварајући тако дуже вратове код врсте која се зове Самотхерим мајор која јесте члан породеце модерне жирафе. Пре милион година код других врста, задњи део сваког пршљена се продужио што је допринело изгледу врата данашње жирафе.

Врат се развијао диспропорционално

Трагом фосила показује се да се врат развијао диспропорционално. Прво се продужио предњи део а касније и задњи. Научници сада знају да је врат жирафе настајао 16 милиона година па могу лакше истраживати због чега је еволуција гурнула ту животињску врсту према дугим вратовима. Како жирафа једе лишће мисли се да је на тај начин могла дохватити високо лишће изнад своје главе боље него други биљоједи

Друга теорија мисли да су дужи вратови због мужјака јер им дају предност код парења. Данашње жирафе се боре љуљајући главе и вратове један насупрот другог, а женке се паре са оним који је добио битку. Обе теорије могу објаснити користи које жирафе имају од дугога врата.

Ова студија је важна јер показује механизам којим су жирафе дошле до дугога врата. Из прошлости имамо само фосиле кратковратих жирафа и окапија. Студија укључује не само описе нових фосила него и детаљну анализу развоја вратних пршљенова и њихову функционалну анатомију.

(Б92.нет)