"Нуклеарни рат? Ма то је ПР..

 Према писању часописа "Атлантик" то су детонација нуклеарне бомбе изнад Црног мора као демонстрација снаге и намера без директних жртава; покушај уништења вођства Украјине ударањем у бункере председника Володимира Зеленског и његових саветника; напад на украјинску војну базу или складиште без намере да се нанесе штета цивилима или уништење целог града и покољ цивила како би се изазвао ужас.

За Тончија Тадића, нуклеарног физичара са Института "Руђер Бошковић", све су то небулозе и ПР које руске власти упућују пре свега домаћој јавности с циљем да се Русија прикаже велесилом која, ако жели, може доносити такве одлуке.

"У стварности то је бесмислено понашање јер доказује да руске конвенционалне војне снаге ништа не вреде па прете Украјини, која је у војном смислу далеко инфериорнија у односу на руски империј. Бесмислено је и зато што нико у Русији не може да предвиди како би се развијала ситуација након што би они употребили нуклеарно оружје. Тешко можете рачунати да ћете бацити такву бомбу, а друга страна неће реаговати", сматра Тадић.

Оно о чему се мало зна у широј јавности, додао је Тадић, јесте податак да у свету постоји стална аурадња нуклеарних научника, која није престала ни док траје рат у Украјини. Научници САД, Русије, ЕУ, Индије раде на истраживањима попут нуклеарки четврте генерације, као и на фузији. "Тим се каналима сасвим сигурно шаљу и поруке другој страни. Осим тога, постоји и сарадња на нивоу тхинк танкова", наставља Тадић.

Такође, додаје и да многи људи не знају да у свету постоје две велике мреже тхинк танкова, једна је ЕуроМеСцо са седиштем у Барселони, који окупља 104 тхинк танка из ЕУ и подручја Медитерана, а друга је Стратегиц Студиес Нетwорк из Вашингтона, која окупља америчке и азијске.

"На њиховим заједничким састанцима, а имао сам прилику да учествујем на таквом 2014. у Банкоку, били су експерти из САД-а, Русије, Кине, Индије, Јужне Америке, а расправљало се о међународним односима, стратешкој сигурности па и нуклеарној сигурности, и то у свим аспектима. Врло је вероватно да је тим каналима послата порука руској страни да се не игра нуклеарном Пандорином кутијом", рекао је Тадић.

У то су доба научници, међу којима је и Тадић, понудили и решење везано за ирански нуклеарни програм. "Заузет је начелни став, а то је да Иран има право на нуклеарни програм, али уз чврсту међународну контролу како не би дошло до недопуштеног обогаћивања уранијума. То је више-мање био став свих учесника без обзира на то из којих су држава, а касније је уграђено у споразум."

А где се ту уклапа Украјина?

Тадић подсећа и да се говори о коришћењу тактичког нуклеарног оружја за елиминацију украјинских упоришта и објашњава да у том случају постоје две варијанте.

Једна је да бомба садржи мање физијског материјала попут плутонијума, а пуно више фузијског, што производи интензивно неутронско зрачење које уништава свакога ко се не налази испод барем четири метра бетона или земље.

Друга варијанта је да се употреби онако како сви замишљају, а то је да бомба направи огромну печурку, што значи да садржи пуно физијског материјала, али у том случају Руси би ужасно контаминирали и подручја на којима се налазе њихове трупе, а загађење би се преселило и на подручје Русије.

"Чак и ако потом освојите таква подручја, од њих немате користи још дуги низ година. Осим тога, поставите и питање да ли би рат у Украјини престао да Руси на такав начин убију Зеленског? Не би, него би он тада постао мученик", сматра Тадић и додаје да по њему ипак није лоше поседовати нуклеарно оружје: "Увјерен сам да овог рата не би било да је Украјини остало само десет нуклеарних пројектила", каже овај физичар.

(Б92/Јутарњи лист Фото: Профимедиа)