За вантјелесну оплодњу постоји само једна клиника

Сваки пети пар у РС суочава се са стерилитетом, док у Српској постоји само једна клиника за вантјелесну оплодњу, што је недовољно, кажу из Удружења која се баве овим проблемом. Желе право избора како би могли успјешније да савладају све тешкоће на путу до потомства.

Република Српска 03.07.2022 | 20:19

У ФБиХ постоји седам клиника за вантјелесну оплодњу, у Србији 20, а у РС само једна. Сасвим је јасно да је то недовољно, с обзиром на чињеницу да се са стерилитетом бори сваки пети пар, каже Николина Оро из Удружења „Бебе 1“. Дванаест година се, истиче, боре за право избора. Слуха нема, а утисак је како су скрајнути, те да нема воље за бављење овим проблемом, додаје Николина.

“Мени је жао што морам да кажем да ми нисмо задовољни. Испашће да смо некако незадовољни у смислу добили смо три процеса вантјелесне оплодње, али ми смо условљени једном клиником. Да ли се неком то свиђало или не, да ли неко имао повјерења или не, РС нема регистар обољелих људи од стерилитета. Донијели смо неки закон који још није уређен правилницима и није пуштен”, каже Николина.

Пригрлити дијете послије напорног дана је све што желе људи који се боре за потомство, а о њиховој судбини одлучују други, који најчешће не осјећају каква је то борба, каже Николина. Једна клиника не може да рјешава проблеме сваког пара, па су принуђени да одлазе у Србију и даље у иностранство, за шта се најчешће задужују.

“Ми са овог поднебља смо окренути Србији, дижемо кредите, задужујемо се, на све могуће начине долазимо до новца, да би већина њих отишла у Србију или негдје у иностранство на донацију репродуктивног материјала.  Ако наше институције, наша Влада жели нама добро зашто те паре не усмјери тамо гдје ми имамо повјерење у љекара и гдје су много боји резултати”,  пита Николина.

 Већ годинама постоје обећања да у Универзитетско клиничком центру у Бањалуци заживи једна оваква клиника. Још је нема, али планова има, бар према ријечима министра здравља.

“Свакако да је у плану, то су ставри које и кроз закон о здравственој заштити дају могућности да се отварају такве врсте установа, битно је да је то све изрегулисано. Клинички центар већ дуго има план. Морам рећи да су у последње двије године многи планови развоја морали стати јер смо морали реорганизовати здравствени систем и капацитете преусмјерити у неком другом смјеру, али свакако да клинички центар на том путу даље наставља радити. А и друга приватна лица која оснивају такве установе неће имати препреке у министарству здравља да је оснују”, рекао је недавно министар здравља Ален Шеранић.

Било би много боље да у РС постоји већи број здравствених установа које се баве тиме јер се већ стиче дојам током дуже времена како се одређени процеси коче. Најављује се већ годинама покретање истих таквих вантјелесних оплодњи у клиничком центру, али ипак и поред великог броја стручњака и стручних лица и простора и реновирања болнице и даље све то стоји у мјесту.  Стиче се дојам да су финансијски разлози узрок томе”, сматра бивши министар здравља Слободан Станић.

Већи број установа значио би и квалитет у раду, а спустио би и цијену саме процедуре, што би било велико олакшање брачним паровима, закључује Станић.

(БН)