Веће цијене горива у БиХ се очекују и у наредном периоду

Високе цијене горива на бензинским пумпама широм свијета, па и БиХ, највјероватније ће пасти тек онда када оне постану превисоке за индустрију, која је њен највећи потрошач.

Босна и Херцеговина 28.06.2022 | 08:07

Каже ово за “Глас Српске” експерт за тржиште нафте и уредник портала “Мој волан” Владимир Грујић, анализирајући тренутно стање на свјетском тржишту енергената, али и износећи своја предвиђања трендова у периоду пред нама.

- Када велике компаније одустану од наруџби, залихе прерађених нафтних деривата ће се повећавати и након тога слиједи пад цијена горива. Већ је било таквих случајева, гледано кроз историју. 

Да ли ће до тога доћи ускоро? Не вјерујем. Сматрам да ће се садашње високе цијене задржати и у наредних шест мјесеци, што због политике и одређених интереса, што због тога што ово тржиште никада није било под утицајем толико спољних фактора као сада - истакао је Грујић.

- Ово је довело до тржишног “цунамија”, којим су оборене цијене, јер је у том тренутку тржиште било пуно нафте, за коју није било потражње.

Иако су земље извознице нафте навикле да због сукоба и тржишних блокада увијек постоји ризик од нестабилности тржишта, овакав сценарио, када се обустављају активности одмах и свуда, није имао адекватан одговор и цијене су се драстично снизиле.

Како је вријеме одмицало, због пада потражње, поједине рафинерије су престале са радом, постројења су претворена у складишне терминале, а радници су или отпуштени или пребачени на друге послове - појаснио је Грујић.

Према његовом мишљењу трећи, и вјероватно најбитнији фактор је сукоб у Украјини.

Иако су цијене већ почетком ове године кренуле узлазном путањом, због опоравка економија, сукоб у Украјини је, како је рекао, довео до новог удара на тржиште, јер су САД и земље ЕУ увеле ембарго на увоз руске нафте.

- То је довело до новог скока потражње, који друге земље извознице не могу тако брзо да компензују. Када сагледамо све наведене факторе, јасно је да се нафтно тржиште неће тако брзо опоравити. 

Са једне стране имамо повећану потражњу за нафтним дериватима и увођење санкција Русији, а са друге запуштене бушотине и рафинеријска постројења, мањак радне снаге и тиме смањен обим производње.

 Такође, како рафинерије у Хрватској и Србији за прераду користе већином руску нафту, под притиском ЕУ ће вјероватно морати да пређу на другог добављача, што ће неминовно довести до тога да цијене остану на високом нивоу и у наредном периоду, сигурно до краја ове године - сматра Грујић.

(Глас Српске)