Цијене намирница и горива расту, али нико не реагује!

И док се у свијету протестује због повећаних трошкова живота, у Босни и Херцеговини мук и тишина. Цијене расту, нико не реагује, све остаје на пуким најавама на друштвеним мрежама о блокадама али конкретних потеза нема.

Република Српска 25.06.2022 | 19:50

Инфлација пуни државне буџете, повећавају се плате радницима у јавном сектору, а издвајају се и плате и накнаде политичарима који мјесечно у свој џеп инкасирају од 2 500 до 5 или 7 хиљада марака.

То је вјероватно и разлог зашто нико не реагује на стални раст цијена јер њихове плате сва поскупљења могу покрити док грађани, који углавном добијају минималну плату између 500 и 600 марка, броје сваку марку кад дођу у трговину по основне животне намирнице. 

У свијету се бар протестима покушава постићи бољи стандард за грађане, међутим, у БиХ нема протеста само позиви преко друштвених мрежа на бојкоте бензинских пумпи али нема конкретних потеза.

Ипак,из републичког Удружења превозника стижу јасније најаве да ће, у договору са превозницима из ФБиХ, обуставити рад на 10 дана.

 „Мислим да ћемо успјети да се договоримо да у наредном периоду за неких 10 дана сви станемо што значи да камионе нећемо извозити са паркинг мјеста наредних 10 дана да би доказали институцијама БиХ да треба да схвате да је ова привредна грана веома битна у РС и БиХ и да с нама разговарају како доћи до рјешења“, каже Никола Грбић, предсједник Удружења превозника за унутрашњи и међународни транспорт РС.

Цијене барела нафте на свјетском тржишту у протеклих неколико дана су у паду за више од 2 одсто. Међутим, то се не осјети у БиХ јер цијене нафте и нафтних деривата достижу свој максимум, па је тако на појединим пумпама литар горива достигао цијену од 3,75 марака. Поставља се питање да ли на овај начин нафташи па чак и држава узимају екстрапрофит?

 „Ти приходи би требали да се солидарно дијеле са грађанима и привредом а да би у дугом временском року удари и падови привредне активности били мањи. Изгледа да у том правцу немамо размишљања сва размишљања су усмјерена на изборе и шта ће бити наредна три мјесеца, да искористимо повећане приходе да повећамо плате администрацији која је у главном партијски запослена а након три мјесеца проблеме са стагнацијом привредних активности ће рјешавати очигледно неко други“, каже Миленко Станић, економиста.

Политичаре у БиХ тема поскупљења много не занима, јер више се баве изборним законом који никога неће нахранити, а јавност и даље чека реалне мјере смањења оптерећења и повећање стандарда живота. Све то, кажу социолози, доводи у питање да ли би се протестима или бојкотом заиста нешто промијенило.

„Протести грађански непослух бунт револт итд у цијелом свијету је у стаганцији и нигдје се није показао као добро оруђе да се или да се нешто промијени или направе револуционарне промјене. Процеси који се дешавају у БиХ некоме одговарају, можда грађанима не одговара али некоме одговара сигурно па је зато ситуација таква каква јесте, ми не можемо да говоримо о кризама у дијеловим БиХ јер читава БиХ је у кризи“, каже Давор Видаковић, социолог.

За неколико мјесеци, сви они који би требали нешто да ураде за грађане, ће у оквиру предизборних кампања поново обећавати да ће након октобра ствари бити радикално боље.

Конкретне мјере, било то смањење акциза на гориво или ПДВ-а на основне животне намирнице, чини се да ће сачекати да политичари заврше са љетовањима, на која многи грађани ове године неће ни ићи, па ће можда поново у парламентима ту тему неко од њих барем поменути.

(БН/Б.Винчић)