Гориво поскупљује на четири марке у наредним данима?

У наредним данима цијене горива, које се ових дана продају од 3,49 КМ па чак и до 3,70 КМ, наставиће да расту, а поједине пумпе у БиХ, вјероватно свјесни тога, већ су данас обуставиле продају горива.

Директор Крајинапетрола Милован Бајић за портал ЦАПИТАЛ каже, снабдијевање нафтним дериватима није угрожено барем до краја године, али да цијене морају расти како би се одржала набавка робе и пронашла економска исплативост.

“Ми радимо заиста са занемарљивом маржом и вјерујем да ће цијене расти. Што би на једној пумпи гориво било 3,70 КМ, а на другој 3,49 КМ? Немогуће је то одржати”, каже он.

Јутрошња информација да је на словеначким пумпама нестало горива, каже он, вјероватније има везе са транспортом, него са стварним мањком робе.

“Не могу сто одсто гарантовати, али мислим да је у Словенији највећи проблем транспорт нафте и нафтних деривата, као што је то раније био случај у Енглеској. Држава је тамо реаговала и јако ограничила цијене горива, па како нису имали никакве зараде, није им се исплатило, па су обуставили продају. Такође, информација да ће цијене расти је процурила, па је и народ навалио да купује гориво”, каже Бајић.

Он сматра да се не ради о дугорочној несташици, него о повећаној потражњи и лошој заради.

“Не очекујем трајну несташицу, али јесте тешко прогнозирати ситуацију када смо довели Европу и свијет у позицију неизвјесности, такву да оно што важи данас, сутра не важи.  Европа је у претходним годинама затворила неких 20 рафинерија, између осталих и двије у региону, те је увозила не само прерађевине него и сирову нафту из Русије, са Блиског Истока и из Турске. Сада имамо проблем јер је нема довољно и цијене су такве какве су“, каже Бајић.

Он објашњава да нафта у БиХ стиже посредно из  Русије и да је без њихове сировине тешко постићи равнотежу на тржишту. Ипак, потражња за горивом не опада или је мања незнатно.

“Нешто мало опада, али не драстично. У пандемији је било опадања потрошње, али због смањеног кретања. Сада је мало мања због љета. Вјерујем да ћемо тек половином љета осјетити значајнији пад, ако се тренд раста цијена настави”, каже он.

Вишковићево првоаприлско обећање

Народна скупштина Републике Српске (НСРС) усвојила је 18. марта ове године “закључке у вези информације о мјерама у области индиректних пореза за ублажавање негативних ефеката инфлације”.

Премијер Републике Српске Радован Вишковић рекао је тада да ћемо за литру горива плаћати око двије КМ, што се никад није догодило.

“Ми већ од 1. априла – није првоаприлска шала, већ чињеница, могли бисмо да имамо укинуте акцизе на нафту и нафтне деривате по литри. У том моменту ће цијене бити близу двије марке по литри. То ће привући већи број конзумената у БИХ. Бојимо се и несташице и редова. И за један и за други закон имамо усаглашено мишљење и са Владом ФБиХ, премијером Фадилом Новалићем”, рекао је Вишковић.

Седмицу дана касније, Дом народа Парламентарне скупштине БиХ је подржао принципе Приједлога закона о допунама Закона о порезу на додатну вриједност (ПДВ), којим би се укинуле посебне трошарине на нафтне деривате у трајању од шест мјесеци.

Парламенту БиХ су предложена два закона, Приједлог Закона о допуни Закона о ПДВ-у, којим ће бити дефинисане снижена стопа ПДВ-а од нула одсто на основне животне намирнице и виша од 22 одсто на луксузна добра и услуге, као и Закон о укидању акциза на гориво, али ограничен на мјесец дана.

Међутим, преостала четири делегата из Клуба српског народа из Републике Српске гласало је против, док је пети делегат био суздржан због непостојања ентитетске већине.

Истим бројем гласова одбијена је и скраћена процедура па ће приједлог укидања акциза ићи на додатно усуглашавање. И тако је пао у воду план за појефтињавање готива.

Гласно најављивано олакшање није стигло, јер се од тада није догодило ништа значајно, или барем нешто што би олакшало грађанима БиХ и ограничило дивљање цијена нафтних деривата.

Иначе, акциза се обрачунава и плаћа у апсолутном износу по литри по пропорционалној стопи за нафтне деривате и то на дизел-гориво и остала плинска уља 0,30 КМ, на петролеј (керозин) 0,30 КМ, моторни бензин – безоловни 0,35 КМ, моторни бензин 0,40 КМ, лож-уље екстра лако и лако специјално (ЕЛ и ЛС) 0,30 КМ.

(Цапитал)