Пахор упозорава: Рат у УКР могао би да склизне до ЗБ

"У принципу, увек је на државама да се договоре о заједничким границама. Државе сносе одговорност за своје суседске односе и миран развој догађаја. Али у случају Западног Балкана, више сам уверен да би евентуална промена граница између Косова и Србије довела до промене граница у Босни и Херцеговини, а то би довело до рата", рекао је Пахор.

- Председник Словеније Борут Пахор изјавио је да подржава све иницијативе које доприносе миру и стабилности у региону, истакавши да "Отворени Балкан" има потенцијал да подигне економску сарадњу на потпуно нови ниво, где би сви имали користи и да би допринео да се свака земља "појединачно боље припреми за Европску унију".

"Међутим, и желим да будем врло јасан у вези са тим, иницијатива Отворени Балкан није алтернатива чланству у Европској унији", рекао је Пахор за Албанијан пост, напоменувиши да "ниједна регионална сарадња није алтернатива чланству у ЕУ.

Словеначки председник је рекао да подржава "Берлински процес, Процес сарадње у југоисточној Европи (СЕЕЦП), Савет за регионалну сарадњу (РЧ), али и Отворени Балкан".

Говорећи о односу Београда и Приштине, његов утисак је да су "почетне позиције обе стране, и Београда и Приштине, веома различите", "вероватно и више него у претходним владама" на Косову и Метохији. "Изгледа да постоји недостатак поверења између две стране", рекао је Пахор.

Пахор каже да би и сам желео да види "више сарадње у региону, добросуседство, брже реформе и више напора за помирење".

"Пре 12 година покренуо сам процес Брдо-Бријуни, платформу да лидери региона отворено разговарају о разним питањима која их се тичу. Подсећам да је процес Брдо-Бријуни био први међународни форум на коме су Приштина и Београд били представљени на највишем нивоу, и седели за истим столом", напоменуо је Пахор и додао да је "Берлински процес био заснован на том искуству".

Словеначки председник је изразио наду да ће тзв. Косово "једног дана постати пуноправна чланица Савета Европе", а кад је реч о евентуалном чланству Приштине у НАТО-у, он је рекао да није сигуран да је сада право време за подношење захтева за чланство у НАТО.

"Забринут сам због утицаја рата у Украјини на стабилност Западног Балкана и позивам лидере да се уздрже од било какве акције која би погоршала ситуацију у региону", рекао је Пахор.

Прошле године је, како је подсетио албански лист, објављен документ словеначких медија у којем се наводи да је тадашњи премијер Словеније Јанез Јанша предложио међународној заједници решење које предвиђа померање граница на Балкану.

Пахор сматра да тако нешто, на Балкану, не може да се уради мирним путем.

"У принципу, увек је на државама да се договоре о заједничким границама. Државе сносе одговорност за своје суседске односе и миран развој догађаја. Али у случају Западног Балкана, више сам уверен да би евентуална промена граница између Косова и Србије довела до промене граница у Босни и Херцеговини, а то би довело до рата", рекао је Пахор.

"Чврсто верујем да је готово немогуће да се промена граница одвија мирним путем", рекао је Пахор.

Пахор је одбио да директно одговори на питање о томе што Србија није увела санкције Русији, оценивши да је одговор против руског утицаја на Балкану најбржа могућа интеграција региона у структуре Европске уније.

"Постоји забринутост да би рат у Украјини могао да склизне на западни Балкан. Регион је доживео рат не тако давно, а безбедносна ситуација у многим земљама Западног Балкана и даље је крхка. Зато се залажем за брже проширење ЕУ. Што ће ЕУ више бити присутна на Западном Балкану, то ће бити мање простора за Руску Федерацију. Као што често кажем, ЕУ је одговор на сва питања на Западном Балкану", закључио је словеначки председник.

(Тањуг)