Анализа ЦНН: Србија може и са Москвом и ка Европској унији

Председник Србије Александар Вучић објавио је у недељу да је његова земља договорила нови трогодишњи уговор о снабдевању гасом с руским Газпромом. Вест је стигла у незгодно време. Вучић је тиме задао нову главобољу западном антипутиновском савезу, а посебно Европској унији, коментарише ЦНН.

Србија 01.06.2022 | 20:00

С друге стране континента, челници држава ЕУ били су дуго заглибљени у напорним преговорима око шестог пакета санкција Москви. Коначни договор, објављен касно увече у понедељак, укључује делимичну забрану увоза руске нафте у ЕУ.

Ипак, како би сви пристали на санкције, Брисел је био присиљен да направи изузеће за нафту која се у Мађарску, Словачку и Чешку увози нафтоводом. То су неке чланице ЕУ доживеле као велики уступак, пише ЦНН.

Србија кључна земља ЕУ за ширење

Иако Србија није чланица ЕУ, део је плана проширења ЕУ који укључује и неке њене суседе. ЕУ намерава да се прошири на исток и види западни Балкан као кључ европске сигурности, што је још више наглашено у светлу руске инвазије на Украјину.

Од балканских држава, Србија се сматра кључном из бројних разлога. Њени величина, становништво и географски положај чине је главним актером геополитике у регији. Ако желите да разговарате о будућности Босне и Херцеговине или Косова, требаће вам српска влада за столом.

Србија се такође ослања на Русију када је у питању гас и војно сарађује с Москвом. Укратко, Србија има огромне користи од свог односа с Русијом, а чак и ако у ближој будућности постане чланица ЕУ, неће хтети да спалити мостове с Кремљом.

Важност Србије

То ствара две истовремене стварности за ЕУ које је, када се ставе једна поред друге, прилично тешко помирити.

Србија је толико велика и важна да је кључна за пројект проширења ЕУ, којим се настоји ојачати и проширити европске вредности, стабилност и сигурност. Такође је толико велика и важна да може у исто време да склапа послове с Русијом, Кином и ЕУ како год сматра прикладним, а и даље бити зеница ока Брисела.

То би се ипак могло променити.

Иако је Србија подржала неколико резолуција УН којима се осуђује руска инвазија, није се ускладила с Бриселом по питању санкција против Москве. А то је нешто што се од држава кандидата за чланство очекује. Нови руски гасни споразум, страхују неки званичници ЕУ и аналитичари, могао би да буде корак предалеко за неке земље чланице ЕУ.

"Ако буде закључен, споразум би уништио наде оних који су видели прилику за смањење руског утицаја у регији", рекао је Филип Ејдус, професор међународне безбедности на Универзитету у Београду.

Ејдус сматра да ће Вучић гарантовати да Србија остаје на путу према ЕУ, а можда и даље очекује бољу понуду од немачког канцелара Олафа Шолца.

Ејдус је упозорио да би коцкање овај пут могло да се изјалови, будући да ЕУ у овом тренутку има друге приоритете.

Хоће ли то значити да преговори о приступању запињу, или ће ЕУ имати другачији приступ, остаје да се види. Међутим, не може се порећи да је гасни споразум посебно горка пилула коју су у Бриселу морали да прогутају.

"Забринути смо. Сарадња земаља изван ЕУ важнија је него икад за земље унутар ЕУ које покушавају да држе линију", рекао је један високи званичник ЕУ за ЦНН, мислећи на Мађарску, чланицу ЕУ која се највише противи тврдом ставу према Русији.

Стевен Блокманс, директор истраживања у Центру за европске политичке студије, рекао је за ЦНН како од почетка рата у Украјини ЕУ врши притисак на треће земље, укључујући Кину, да заузму сличан приступ санкцијама. Ако чак и државе које тренутно покушавају да се придруже ЕУ заобилазе санкције, то даје основу и чланицама ЕУ да издрже притисак Брисела за снажан заједнички наступ према Русији, наводи се у анализи ЦНН-а.

Потешкоће које Србија узрокује Бриселу не завршавају санкцијама.

"Цела ова ситуација је за нас велики проблем јер је повезана с разговором да ли Украјина треба да се придружи ЕУ или не", рекао је један високи европски дипломата.

Украјина је службено поднела захтјев за чланство у ЕУ почетком марта, али процес може да потраје годинама, чак и када чланице ЕУ у потпуности подржавају улазак нове земље.

Проблем приступа Украјине ЕУ

Више званичника и дипломата објаснило је ЦНН-у зашто је ова расправа тако незгодна за ЕУ и њен интерни разговор о будућности Уније. Неке чланице желе да убрзају процес око Украјине и мисле да неусклађеност Србије у вези са Русијом даје разлог да земље које желе да се хитно ускладе што пре добију повлашћени третман.

Други не желе да се Украјина или нације Западбог Балкана уопште придруже ЕУ, плашећи се промијене равнотеже и давања источноевропским државама више моћи у блоку којим су историјски доминирале западноевропске земље попут Немачке и Француске.

(Блиц)