Закон у НСРС хитно усвојен, али је одмах и заборављен

Уписивање имовине на Републику Српску по новом Закону о непокретној имовини која се користи за функционисање јавне власти РС, који је изазвао велику политичку кризу, и даље није почело, нити се води било какав управни поступак за упис државне својине на некој од око 1.000 “спорних” некретнина.

Република Српска 26.05.2022 | 19:45

Како је за портал ЦАПИТАЛ потврђено у Републичкој управи за геодетске и имовинско правне послове Републике Српске, “у јавним евиденцијама о непокретностима, које се воде како на територији ФБиХ, тако и Републике Српске, ниједна непокретност није уписана као државна својина, тј. као својина СР БиХ”.

“Сходно наведеном, не води се ниједан управни поступак за упис државне својине на Републику Српску. У Републици Српској, као и ФБиХ воде се управни поступци за укидање друштвене својине који нису у вези са државном својином”, кажу у РУГИП-у.

Овај закон, усвојен у Народној скупштини Републике Српске 10. фебруара ове године, подигао је велику политичку кризу која је као резултат имала то да га је Високи представник за БиХ Кристијана Шмита привремено суспендује до коначне одлуке Уставног суда БиХ.

Шмит је тада рекао да овај закон не утиче на правоснажност забране располагања државном имовином из 2012. године, па самим тим не мијења постојеће законско стање.

Власти из Републике Српске поручили су му тада да га не признају јер није га није потврдио Савјет безбједносту УН-а и да ће његова примјена почети без обзира на забрану, па је он указом предсједнице РС Жељке Цвијановић 5. априла ступио на снагу.

Усвојен хитно и одмах заборављен

Предлагач овог закона била је Влада РС која је у приједлогу истакла да је “потребно усвојити закон којим ће се прецизно регулисати непокретна имовина која се користи за функционисање јавне власти у РС с обзиром на то да је ова имовина намијењена за општу корист и ради остварења те намјене, дата на управљање, располагање и кориштење органима, односно субјектима који њима непосредно управљају”.

Такође, наведено је и то да би “недоношење овог закона могло да проузрокује штетне посљедице по рад субјеката јавне власти и немогућност реализовања послова из њихове надлежности, због чега је овај акт неопходно донијети по хитном поступку.

Усвојени закон, који има само пет кратких чланова и како тврде наши саговорници, врви од општих мјеста и без дефинисања било чега што није било одавно прописано на потпуно исти начин, али без изазивања јавне саблазни и кризе.

Шта каже овај закон?
Закон регулише својину на непокретној имовини која служи као средство вршења и спровођења власти, а коју користе субјекти који врше ту власти од потписивања Дејтонског мировног споразума.

Као субјекти власти су именовани РС, јединице локалне самоуправе, јавна предузећа, јавне установе и друге јавне службе чији је оснивач РС, односно јединица локалне самоуправе.

Непокретна имовина која се сматра власништвом субјеката јавне власти, коју ти субјекти користе за обављање њихове дјелатности и функционисање, по сили закона својина је тих субјеката.

Непокретна имовина, као и управљање и располагање том имовином од субјеката јавне власти, утврђује се у складу са посебним законом.

То је све.

Адвокати: Неподобан за примјену, нејасан у одредбама

Бањалучки адвокат Арсеније Балтић за ЦАПИТАЛ каже да овај закон у суштини није и ни подобан за неку нарочиту примјену, зато што је њиме само одређено ко су субјекти ове јавне власти у смислу стицања и уписивања власништва на тој непокретној имовини, а то је већ урађено Законом о стварним правима.

“То је онда у суштини само поновљено. Послије тога, у закону је одређено да непокретна имовина која се сматра власништвом субјеката јавне власти а коју они користе, да је она по сили закона својина тих субјеката, што је у суштини једна таутологија (реторика). Непокретна имовина која се сматра власништвом тих субјеката, наравно да јесте њихова својина. Ни овдје нема ништа ново. Претпосљедња одредба каже да ће се непокретна имовина, управљање и располагање њоме уредити посебним законом, што је исто већ дефинисано одредбом о стварним правима, па ни овдје нису ништа ново рекли. Да би се доносили било какви подзаконски прописи који разрађују овај закон, они морају имати овлашћење у закону, а овдје тога нема, због чега је он суштински непримјењив“, каже Балтић.

Проблеме у овом закону види и адвокат Дин Тешић који каже да Закон о непокретној имовини који се користи за функционисање јавне власти Републике Српске првенствено ствара недоумице око његовог начина примјене, не само због тога што га је Високи представник суспендовао, већ и садржином којом су остављена неријешена многобројна питања.

“Питања која се отварају, а која ће изазвати спорове, су која је то имовина потребна за обављање дјелатности субјеката јавне власти, а која није. Да ли су то њиве и магацини? Да ли је то имовина потребна за обављање власти? У четвртом члану одређују да се имовина утврђује “у складу с посебним законом”, али уопште не наводе који је то закон или закони на основу којих ће се то утврђивати”, закључује Тешић.

(Цапитал)