Цијене меса скачу и до 50 посто, велики проблем је и увоз

У реду оних који трпе огромне посљедице због инфлације су и произвођачи и дистрибутери меса у БиХ. Цијена готово свих месних производа поскупјела је и до 50%. То је директан удар на узгајиваче, који, како тврде, више не виде готово никакву перспективу у узгоју стоке.

Босна и Херцеговина 24.05.2022 | 20:17

Колико се исплати бити фармер у БиХ? Тренутно, тешко питање за све произвођаче. Ријетки су они који се могу похвалити да узгој стоке, производња и продаја меса тече без проблема.

"Једино они који се баве шверцом убацују у шталу бикове, те бикове врло брзо продају. Али што се тиче товљача они су то углавном прекинули јер углавном од цијене концентрата од 1,20 КМ не може се товити. Код нафте 3.30 КМ и остали инпути и нема никакве исплативости", каже предсједник Удружења пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске Владимир Усорац.

Поскупљење сточне хране и репроматеријала истовремено није испраћено повећањем откупне цијене стоке. Фармери јунетину продају између 5,50-6,00 КМ, а свињетину по 3 марке.

"Примјер једног бика од 600кг. Он је у откупу око 3 хиљаде марака. Сточар добије толико новца.  Тај бик има од 55-60% меса без кости. Уколико узмемо по продајној цијени, то је дакле од 17-20 КМ, то је око 6 хиљада марака у продају. Дакле један бик кога сточар продаје, 100% је разлика у продаји у виду меса", појашњава економиста Мирјана Орашанић.

Исто ово месо и у месарама је скупље за више од 50%. Килограм свињетине ријетко се може наћи испод 10 КМ. За килограм телетине треба издвојити и до 28 марака, јунетине око 19 марака, док за пилетину треба око 12 КМ.

"Увијек је било тешко направити баланс између октупних и продајних цијена, увијек ту дође на тржишту поготово ако је тржиште неуређено као наше. Немогућност државе да балансира цијенама, да интервентно дјелује на откупне цијене", каже власник и директор "Глобус" д.о.о. Бијељина Миленко Зупур.

Диспаритет између откупне цијене и цијене крајње потрошње један је од кључних разлога зашто домаћи произвођачи све више губе интерес за узгојем. Додатан проблем представља и што је увозно месо јефтиније.

"Месо је увожено од по 3 марке из иностранства. Сада га нема по 3 марке, сада је већ 30 КМ. Али нема ни домаћег меса. Причамо о извозу меса у Турску. Па шта ћемо да извозимо у Турску, једино да увозимо из Европе па да извозимо тамо", истиче предсједник Удружења пољопривредних произвођача-мљекара Републике Српске Владимир Усорац.

Колико је држава запоставила домаће произвођаче и окренула се увозу показују и подаци УИО БиХ.

"У четири мјесеца 2022. године, 24.500 тона је увезено и то различитих врста меса и живе стоке, у вриједности од 139 милиона КМ. Ако говоримо о извозу живе стоке из БиХ, ти подаци су неупоредиво мањи. У четири мјесеца 2022. године смо укупно извезли 2.500 тона у вриједности од 11 милиона КМ", наводи портпарол УИО БиХ Ратко Ковачевић.

БиХ највише увози говеђе месо и то из Данске, Холандије и Њемачке. Ради се о месу трећег квалитета које у тим земљама не купује нико, а у код нас већина потрошача, кажу стручњачи.

На месу које се извози из БиХ зарађују само велики прерађивачи, јер поред високих цијена, они добијају и подстицаје за извоз. Са друге стране, узгајивачи поручују да подстицаји које добијају нису довољни како би спријечили све већи број њих да закључају фарме.

Са тим се не слажу у Министарству пољопривреде Републике Српске. Кажу да су издавања за капиталне инвестиције, укључујући и сточарску производњу у овој години повећали на 24 милиона КМ. Наводе да су у 2021. години по основу премија за производњу живинског, свињског и јунећег меса исплатили преко 6 милиона КМ.

(БН/Р.Крстојевић)