Милиони људи су на прагу сиромаштва због глобалних криза

Рат, климатске промене, инфлација… Милиони људи су на прагу сиромаштва због испреплетаних глобалних криза. Немачки вицеканцелар Хабек упозорава на Светском економском форуму у Давосу на опасност од глобалне рецесије.

Свијет 24.05.2022 | 09:17

Пред почетак Светског економског форума у Давосу, организација за развој Оксфам осудила је „растућу друштвену неједнакост“. Док је више од четврт милијарде људи ове године било у опасности да западне у екстремно сиромаштво, корпорације и њихови улагачи остварили су невероватне добитке, наводи се у извештају објављеном у понедељак.

Од почетка пандемије короне, према наводима Оксфама, најбогатији на свету постали су још богатији. Богатство милијардера порасло је за 42 одсто. Истовремено, више од четврт милијарде људи широм света ове године је у опасности да падне у екстремно сиромаштво.

Посебно велику зараду остварила су прехрамбена, фармацеутска, енергетска и технолошка предузећа. Бројци од готово 2.670 милијардера у свету, од почетка пандемије прикључило се још 573. Њихово укупно богатство је, према подацима Оксфама, у последње две године порасло на 12,7 билиона долара, а њихов удео у глобалном бруто националном производу од 2000. године се утростручио, на 13,9 одсто.

Већи порези за супербогате?

Оксфам, односно Организација за хитну помоћ и развој, залаже се зато за веће опорезивање фирми и предузећа и њихове огромне имовине. „Неприхватљиво је да корпорације и милијардери остварују рекордне профите док милиони људи прескачу оброке, гасе грејање, касне с плаћањем рачуна и питају се шта још да ураде како би преживели“, каже Мануел Шмит, који је у немачком огранку Оксфама задужен за питања социјалну неједнакости.

Владе хитно морају да предузму мере и позову на одговорност корпорације и супербогате. У Немачкој се поново мора увести порез на богатство, а осим тога, и једнократни порез на велики иметак, као и порез на вишак добити за предузећа. Оксфам такође позива компаније да буду више посвећене одрживости. Између осталог, требало би објављивати податке о томе колико улажу у поштовање људских права и заштиту животне средине.

Јавни дуг подстиче неједнакост

Неједнакост међу земљама такође се повећава. Математички гледано, више него свака друга земље с ниским дохотком, односно сиромашна земља, ускоро више неће моћи да враћа своје дугове. „Такве земље се гуше под теретом дугова, а долази и до експлозије неједнакости и сиромаштва широм света“, каже Шмит.

Инфлацију и дугове тренутно подстиче руски рат у Украјини. Последице рата су једна од главних тема на Светском економском форуму. Оне су одговорне за трећу глобалну кризу, након пандемије короне и климатских промена. У Давосу ће бити, између осталог и речи о ефектима рата на ланце снабдевања – снабдевање енергијом и храном.

Могућа глобална рецесија

У свом говору у Давосу, немачки вицеканцелар и министар привреде Роберт Хабек (Зелени) говорио је о ризику од глобалне рецесије. Тренутно, каже, постоје најмање четири међусобно повезане кризе: висока инфлација у многим земљама, енергетска криза, несташица хране и климатска кризу. „Нећемо решити проблеме ако се концентришемо само на један од проблема“, упозорио је Хабек. „Али ако се ниједан од проблема не реши, онда сам заиста забринут, јер се крећемо ка глобалној рецесији.“

Хабек је упозорио да не сме да дође до удаљавања од глобалних тржишта. „Ако се свака земља брине само о себи, то ће погоршати кризу. Тржишта морамо да задржимо отвореним“, рекао је немачки министар. У исто време, тржишна правила морала би да се промене. Не ради се о деглобализацији, већ о више узајамне сарадње и солидарности.

Канцелар Олаф Шолц (СПД) очекује се у Давосу у четвртак. Он је за сада једини председник неке владе из групе Г7 који је пристао да присуствује том скупу. Најављени су и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг, председница Европске комисије Урсула фон дер Лајен и председница Европске централне банке Крстин Лагард.

Због рата, на Светском економском форуму у Давосу неће присуствовати руска делегација, али ће зато тамо бити бројни украјински политичари и тамошње фондације. Светски економски форум одржава се заправо средином јануара, али је одложен за мај због пандемије короне. У јануару ове године су се само на видео-конференцији окупили менаџери, а и прошле године Светски економски форум могао одржан је само дигитално.

(ДW)