Трећина посланика НСРС промијенила страначки дрес

У само једном мандату у Народној скупштини Републике Српске, чак трећина сазива промијенила је страначки дрес. Чак двоје од укупног броја прелетача у највећем законодавном тијелу Републике Српске, је тзв. "дуплих прелетача", односно оних који су из странке опозиције прешли у странку власти, а онда када је њихова нова странка поново постала опозициона, "спас" су затражили у странци у власти.

Ово је показало најновије истраживање Удружења грађана “РеСтарт Српска” које је представило базу политичких прелетача. База која је доступна на сајту прелетаци.цом датира од 2018. до данас, представља тек трећину пута и у наредном периоду ће бити дорађивана. Тренутно броји чак 110 имена прелетача на свим нивоима власти у Републици Српској.

У РеСтарту појаву прелетача називају крађом једнаком отуђењу имовине и једним од најтежих облика омбане воље бирача.

Коријен овог проблема, каже Стефан Благић видљив је у 2014. години.

“Тада је у Републици Српској власт формирана преласком два опозициона посланика у табор владајуће већине. Овај моменат је јако битан, јер на одређени начин представља прекретницу у оваквом начину политичког понашања. Од овог тренутка преласци из једне у другу политичку партију након избора постају редовна појава и појава која је временом од народа перципирана као нормална”.

Могуће рјешење овог проблема Благић, ипак, не види у додјељивању мандата политичкој странци.

“Додјељивање мандата политичкој странци није добро, јер тиме лидери странака добијају највећу моћ. Тиме бисмо дефинитивно самк зацементирали партократију”, каже Благић тврдећи како је готово 85% прелијетања идентификовано у првих осам мјесеци мандата, па као потенцијално рјешење проблема предлаже модел из Аустрије.

“У Аустрији у том периоду, у првих осам мјесеци, никоме није дозвољен прелазак у другу странку. Тако да можемо рећи да у тих првих осам мјесеци мандат припада странци, а након тога посланику“, рекао је Благић напомињући да је тај период на почетку мандата кључан, јер представља вријеме у којем се формира влада.

Демотивисани бирачи

Велизар Антић напомиње да су домаћи случајеви прелетача специфични и по томе што главни разлог преласка из странке у странку није идеологија.

“Да се ови прелети се дешавају из идеолошких разлога то и не би можда било тако лоше, али се код нас дешава да људи пређу из крајње десне у крајње лијеву партију”, напомиње Антић уз тврдњу како су и идеолошке разлике код домаћих странака све мање видљиве што би такође могла бити посљедица овог проблема.

Иако је проблем прелетача донекле очекиван у младим демократијама ипак представља озбиљну препреку мотивацији и онако демотивисаних бирача да користе своје грађанско право у гласају на изборима те тако, кажњавајући их на изборима, елеминишу прелетаче из политичког живота.

(Н1 Фото: Н1)